U Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimović“ u Vlasotincu održano je veče sećanja na primarijusa dr Miloša Manića, osnivača i prvog načelnika Oftamološke službe u Leskovcu. O čuvenom lekaru govorila je ćerka Sanja Manić Bemelman, prijatelji i poštovaoci.

Povod za veče posvećeno dr Maniću je dan njegovog rođenja 9. avgust 1926.  godine, a biblioteka u Vlasotincu je odabrana, jer su doktorove ćerke Sanja i Ivana poklonile 400 očevih knjiga ovoj ustanovi.

Direktor Srba Takić je objasnio kako je upoznao Sanju Manić Bemelman.

Prisutni su dobili na poklon biografiju dr Manića, koju je 2010. godine napisao  Vlastimir Veljković, novinar i publicista iz Leskovca.

„Naklon što su Sanja i njenja sestra prodale imovinu u Leskovcu, pozvale su me sa željom da doniraju našoj biblioteci očeve knjige i deo nameštaja. Pošto smo sličan poklon dobili od Valčića i Dimitrijevića, biblioteka planira da u Palati Milana Valčića napravi jednu staru vlasotinačku varošku sobu“, kazao je direktor Takić.

Potom je uručena zahvalnica Sanji, koja je u Vlasotince došla iz Holandije sa suprugom Polom, gde žive i rade već 30 godina.

„Trebalo je sa nama da budu Siniša Pavić, moj prvi komšija u Manastirištu, kao i Zoran Davinić, ali nisu mogli doći iz zdravstvenih razloga. Rođena sam i odrasla u Leskovcu, ali veza sa Vlasotincem je mnogo jača i to sam nasledila od tate. Mi smo svako leto provodili u Vlasotincu i pre nego što smo kupili plac za vikendicu od rođaka Koste Popovića. Druženje na terasi vikendice i kupanje u Vlasini je nešto nezaboravno što traje skoro 60 godina. Što se tiče tate, on je ubrzo posle penzije počeo da radi privatno ovde u Optici Janković i to je trajalo do njegove 84. godine, godinu dana pre smrti. Mama je davno umrla, sestra i ja otišle u inostranstvo. Tata je bio sam i svaki praznik je provodio u Holandiji, tako da smo se mi više zbližili tek tada. Ranije su tata i mama mnogo radili, išli na simpozijume, pisali naučne radove, pa smo ja i sestra odrasle uz bake i deke“, rekla je između ostalog Sanja.

Posle su o doktoru pričali njеgovi prijatelji, poznanici i pacijenti iz Vlasotinca, Manastirišta, Leskovca i Beograda.

Profesor Sava Ćukalović je objasnio vlasotinačko poreklo doktora Manića. Otac Blagoje Manić je bio leskovački advokat, ali iz stare građanske familije iz Vlasotinca. Majka Branka je takođe Vlasotinčanka, rođena u domu Petra G. Popovića (zgrada Internata), a mlin na Vlasini je nemi svedok moći ove stare familije.

Mogle su se ćuti brojne anegdote iz Manićevog života, a neke je zabeležnio u svojim knjigama Zoran Davinić.

Svi se slažu da je doktor bio veoma duhovit i narodni čovek, koji je ravnopravano razgovarao i sa akademikom i seljakom. On je imao ponude da ostane u Beogradu i u Nemačkoj, ali ljubav prema zavičaju je bila jača.

Svoja sećanja na dr Miloša (Mišu) Manića podeli su i Svetlana Pešić, Dragan Stojanović, Svetislav Petrović, Jovan Janković…