I drugog dana manifestacije „Dani Vranja“ građani ovog grada koji žive u centru grada ustali su ranije nego što je to uobičajeno. Tome su doduše umnogome doprineli komunalci koji su došli da operu i očiste ulice posle sinoćnjeg uspešnog koncerta pevačice Maje Marinković.I dok su neki požurili da sa članovima Planinarskog društva „Železničar 2006“ osvoje najviši planinski vrh na Besnoj Kobili drugi su svežinu potražili u gradskom parku među štandovima otvorenog Salona knjiga i Etno bazara.

Da Vranjanci rado čitaju i kupuju knjige potvrdio nam je i Peco Risteski, predstavnik više izdavačkih kuća, koji kaže da su pojedine naslove mogli da kupe sa popustom od 30 do 70 posto, pa su tako recimo knjigu Vladimira Ćorovića, „Istorija Srba“ koja košta 3.200 dinara, mogli da kupe za samo 999 dinara.

„Našim kupcima, počevši od najmlađih pa do najstarijih, ponudili smo sva aktuelna izdanja koja su se pojavila do ovog meseca, počevši od bojanki, knjiga za edukaciju, knjiga iz pozitivne psihologije, izabranih dela Bore Stankovića, Stevana Sremca, Meše Selimovića, Ive Andrića, pa do najnovijeg naslova knjige Jelene Bačić Alimpić pod nazivom „Kletva“ i Vesne Dedić „Nemoj nikad da se vratiš“.Najtraženija knjiga na ovom Salonu knjiga, po njegovim rečima, je knjiga vladike Grigorija „Nebeska dvorišta“ , ali i „Put kojim se ređe ide“ Skota Peka.

Po Pekovu knjigu na ovom Salonu knjiga došao je i mladi Vranjanac Dragan Vasić koji kaže da i pored toga što ima puno posla u „Alfa plamu“ uvek nađe vremena za čitanje.

Iako u Vranju skoro svaka domaćica sprema zimnicu na „Etno bazaru“ veliko interesovanje su Vranjanci pokazali i za slatku, kiselu i slanu zimnicu iz Severne Republike Makedonije koju su im ponudili predstavnici Firme „Kapija Food“.

„Našim kupcima ponudili smo mogućnost da probaju sve naše proizvode, a posle toga mnogi su nam se javili sa željom da poruče naša slatka, džemove, ajvar, salate, mešane salate, gravče na tavče. Mnogima smo poručene proizvode već isporučili na kućne adrese“, kaže Tanja Vukadinović.

Priliku da promoviše svoj med i proizvode od meda na ovoj manifestaciji iskoristio je i mladi pčelar Miloš Trajković. Da dosadašnji trud nije bio uzaludan i da ima dobru robu uverio se i sada kada su kupci sa oduševljenjem pazarili njegov bagremov i livdski med, med u saću, imuno mešavinu, mešavinu za anemiju, propolis,medenu čaroliju u kombinciji sa suvim voćem i koštičavim plodovima.

„Na stvaranju naših proizvoda svi smo u porodici vredno radili. Trudim se da taj naš entuzijazam prenesem i na svoju decu koju obavezno vodim u pčelinjak kada treba da odradim neki lakši posao“, kaže Trajković.

Ove godine na Etno bazaru veoma zapažen je bio i štand Snežane Mitić sa nakitom od perli koje sama izrađuje. U ovaj posao ušla je u trenutku kada je dostigla vrhunac u poentlesu. Kaže da se njime nikada ne bi bavila da joj početne korake nije pokazala jedna prijateljica. Njoj se to dopalo i vrlo brzo je počela sama da radi, a kada se prilikom rada prepusti mašti onda je i nakit fantatičan.

To njene mušterije i te kako umeju da prepoznaju i zato joj veoma često naruče komade po sopstvenoj želji. Snežana veoma često na svom vratu nosi i ogrlicu koju je pre sedamdeset godian uradila njena baka, a koja izaziva veliku pažnju kod njenih potencijalnih mušterija.

„Uradila sam sličnu i veoma je dobro ispala.“ Kaže zadovoljno Snežana i naglašava da je izrada nakita samo njen hobi koji je ispunjuje i kojim u slobodno vreme dopunjuje kućni budžet. Zaradom koju je ostvarivala od tkanja rukotvorina na razboju kućni budžet dopunjavala je i Nevenka Stanković kada je ostala bez posla. Kaže da je ovaj zanat naučila od Mikija Anđelkovića, koji u Vranju izrađuje narodne nošnje,kada je pokrenuo školu tkanja uz pomoć sredstava koje je dobio od Evropske unije.

Tada je Nevenka osim što je naučila zanat dobila na poklon i razboj i konac od koga je dugo godina tkala prelepe tkanine za prodaju.

„Svoju tezgu sam na vranjskoj pijaci imala do početka korone i uželela sam se prodaje. Na ovoj manifestaciji svojim sugrađanima sam osim svojih rukotvorina ponudila i pletene rukotvorine moje svekrve od vune i vunice“, kaže Nevenka koja ima puno reči hvale za organizatore ovogodišnje

Manifestacije „Dani Vranja“ koji su stigli da za svoje sugrađane organizuju i izložbu gljiva u saradnji sa Mikološkim savezom Srbije a na kojoj je predočen podatak da na vranjskom području postoje autohtone vrste gljiva koje još uvek nisu determinisane u Srbiji.