Ministar finansija Siniša Mali najavio je rebalans za ovu godinu i usvajanje budžeta za narednu, kako bi se obezbedio dodatni novac za povećanje plata i penzija.

Niko nije mogao da pretpostavi koliko će rasti cene energenata. Projektovali smo neke prihode i rashode očekujući da će da se smiri korona virus, da će biti godina stabilizacije, ali desio se rat“ – naveo je ministar, prenosi Biznis.rs.

Osvrnuo se i na povećanje referentnih kamatnih stopa NBS i ECB, i rekao: „Kada povećavate kamatne stope, vi povećavate trošak novca. Što je skuplji, manje će ga koristiti i građani, a onda će se smiriti inflacija“.

Sa druge strane, kako je naveo Mali, kroz povećanje cene zaduživanja ima manje investicija, a to potencijalno može da znači manju zaposlenost, a građani koji imaju varijabilne kamatne stope imaju povećanje cena kredita.

„Rast kamatne stope može da dovede velike ekonomije u recesiju. Izuzetno je kompleksna situacija, treba se boriti da ima i stuje i gasa, goriva“ – naveo je ministar.

Mali je rekao i da sada i dalje funkcionišemo sa budžetom iz novembra prošle godine, tako da se po formiranju nove vlade očekuje rebalans, kao i usvajanje budžeta za 2023. godinu.

„Želimo da obezbedimo novac za povećanje plata i penzija kako bismo povećali standard i da to povećanje bude veće od inflacije“ naveo je ministar, prenosi B92.

Mali je izjavio da je prioritet da se sačuvaju radna mesta i da se poboljša životni standard subvencionisanjem cena gasa i struje, ali napomenuo je i da to ne može da se radi dugoročno.

„Kako je rekao predsednik, ova zima će biti hladna, ali naredna će biti polarna. Svaka zemlja ima manjak struje u ovom trenutku, pitanje je da li ćete moći da je kupite“, rekao je Mali.

Ukazao je da je prošle nedelje potpisan ugovor sa Norveškom za plan rekonstrukcije energetskog sistema.

„Sada se sve zemlje trude da budu samoodržive kada je u pitanju energija, a to su ogromne investicije i energetika će svakako biti jedan od prioriteta vlade“ – poručio je Mali i dodao da može da kaže da imamo apsolutno stabilne javne finansije.

Minimalna zarada oko 40.000 dinara

Ministar je rekao i da će od novembra biti povećane penzije, i u januaru takođe, što kumulativno znači 10 odsto. Dodao je i da će minimalne zarade biti povećane 14 odsto.

„Uvek imate razgovore oko poslodavaca i sindikata, a nisu se do sada dogovorali, a onda država daje predlog. Podsetiću da je 2010. minimalna zarada bila 15.700 dinara, a sada je 35.000 dinara, a naša želja je da bude preko 40.000. Potrošačka korpa je sada porasla na 82.000, ali to nikada nije bilo vezano za minimalne zarade“, kazao je Mali.

Takođe, dodao je da se povećavaju plate i u javnom sektoru, a da će se pomoći i poslodavcima kada je reč o doprinosima.

„Povećanje minimalne zarade povećava troškove poslodavaca, raste i cena nafte, dakle veliki su troškovi, a onda dolazi do otpuštanja, zato će država pomoći. Za to ćemo morati da izdvojimo 350 miliona evra. Pošto imamo stabilne javne finansije, to omogućava da reagujete u krizi“, naveo je i dodao da su otvoreno rekli da hoće da pomognu, na teret države, ali da država preživi.