Iako je prvi dan u nedelji, mnogi Vranjanci su sa posla svratili na Donjevranjsku pijacu da kupe svež kupus za kiseljenje u kaci. Većina je i ovoga puta zaobišla tezge nakupaca i kupus potražila od pravih proizvođača koji su se sa svojim vozilima stacionirali u neposrednoj blizini ove pijace.

Dobar deo njih zadržao se i pored kamiona Ratajčanina Dragana Jovanovića, koji je svojim mušterijama nudio prelep kupus sorte „Bukurešt“ po ceni od 30 do 35 dinara.

Sa njegove tezge bez ove namirnice otišao je samo onaj ko nije imao dovoljno novca da plati količinu koju je želeo da pazari. Ostali su uz njegovu pomoć napunili džakove i požurili svojim kućama.

Iako ima dovoljno mušterija ovaj proizvođač kaže da oni ove godine ni približno ne kupuju kupus za zimu kao što su to činili do pre nekoliko godina i pored toga što je za dvadeset dinara jeftiniji od prošle.

„Udarila besparica. Ljudi nemaju novca, a imam utisak da su ove mlade domaćice, pod uticajem brze hrane, jela od kiselog kupusa u potpunosti skrajnule u stranu“, ističe Jovanović.

Otuda on strepi kako će da proda dvadesetak tona kupusa koji je proizveo na hektar imanja. Kaže da bi proizvođačima bilo mnogo lakše kada bi u Vranju postojalo preduzeće koje bi se bavilo otkupom ovog proizvoda i tada bi se najverovatnije više proizvođača odlučilo za proizvodnju ovog povrća.

Iako nezadovoljan prodajnom cenom on kaže da je njegov kupus odlično rodio i da će na taj način nadomestiti gubitak od loše cene.

„Vreme je ove godine izuzetno pogodovalo proizvodnji kupusa. Otkako proizvodim kupus sorte „Bukurešt“ smanjio sam i troškove oko uzgoja i zaštite zato što je otporniji na sušu i bolesti“, ističe Jovanović.

Dok prodaje kupus on veoma često svojim mušterijama ispriča i recept za kiseljenje kupusa. Kaže da njegova porodica ni jednu zimu ne može da počne bez 180 kilograma kiselog kupusa. Prvu turu od 60 kilograma kisele čim krenu da beru kupus, a drugu od 120 nešto kasnije.

„Naš kupus se najviše pojede uz grejanu rakiju, a potom u spremanju sarmi, podvarka sa suvim mesom i pita od zelja“, tvrdi Jovanović.

Kups se, prema njegovim rečima, najbolje kiseli sa kvalitetnom bunarskom ili izvorskom vodom. Pre nego što se glavice kupusa uredno slože u drvenu kacu ili plastično bure i posole solju treba da se nožem izvadi kočan i u udubljenje sipa pola ili cela supena kašika soli u zavisnosti od veličine glavice. Kada se to uradi u jutarnjim satima već u večernjim ovako naslagani kupus može da se prelije vodom i doda vinobran.

„Na 120 kilograma kupusa obično dodam dve kesice vinobrana. Dok slažem kupus u bure obično dodam i nekoliko glavica crvenog kupusa kako bi dobio crveni raso“, naglašava Jovanović.