Na administrativnoj liniji sa Kosovom, na 1100 metara nadmorske visine, sa pogledom na kosovski vetropark, u trošnoj kući, u selu Marovac u opštini Medveđa, tridesetsedmogodišnji Novak Njeguš živi sam, gledajući u plafon sa svakodnevnim strahom da se ne uruši.

Pre tri godine ostao je bez majke, a otac mu je preminuo pre 13 godina, sestre imaju svoje domove, pa se Novak sam stara o sebi, a veliku pomoć ima od ujaka koji ga često obilazi. Ali, prazne sobe i prazan frižider teraju suze na oči.

“Kada je majka umrla živeo sam nekoliko meseci kod sestre i zeta, ali sam odlučio da se vratim, nisam mogao bez svojih ljudi. Hoću moje ljude, a moji ljudi su ovde. Ovde je moj dom. Ovo je kuća mog oca, ali bez majke je mnogo teško”, priča Novak za Jugmediu.

Dane provodi gledajući televizor i ponekad ode do komšija koji su udaljeni i po 3 kilometra od njegove kuće, samo da bi popričao.

S obzirom da je od rođenja ometen u razvoju, ne može da se zaposli, pa mu je jedini izvor prihoda novčana pomoć koju dobija od Centra za socijalni rad iz Medveđe, 12.700 dinara.

„Ja od tih para kupim hranu i lekove, jer imam visok pritisak. Obilaze me radnici svake srede i donose mi po pet hlebova, a nekada mi donesu i lekove, kada ja nemam čime da odem”, kaže on.

Najbliža prodavnica udaljena je od njegove kuće više od 7 kilometara, a Medveđa u oba pravca više od 20, ali najbliži i jedini komšija, njegov stric, poveze ga ladom nivom kada mu je potrebno da poseti lekara.

This slideshow requires JavaScript.

Novaka ne brine zdravlje, ne žali se na samoću, ne traži ništa, osim mašine za sušenje veša, a na naše pitanje da mu nije možda potrebnija mašina za pranje veša, odgovara da mu ne treba jer zbog slabog pritiska vode ne bi mogao da je koristi, pokazujući nam dve grede u velikoj ledenoj sobi, na kojima je okačio mokru garderobu.

Zatim nas vodi da nam pokaže ulazna vrata koja ne mogu da se zatvore, pa sva hladnoća ulazi u kuću, a onda nam sa ponosom pokazuje poljski wc koji je sam svojim rukama napravio.

Pitamo ga da li mu samoća teško pada, obara pogled, gleda u zemljani pod i kroz poluosmeh tiho i kratko izgovara “Ne”.

Godinu dana pre majčine smrti,  zahvaljujući humanitanoj akciji prikupljanja pomoći koju je iniciralo Udruženje roditenja dece i osoba sa posebnim potrebama “Srce za decu”, prikupljena su novčana sredstva za početak radova na njihovoj kući.

Tada su ih posetili predstavnici lokalne samouprave i obećali da će uskoro krenuti sa saniranjem krova, plafona i podova pre početka zime, a da će im zatim zameniti stolariju. Do dan danas do toga nije došlo.

“Uveli su vodu u kuću. Doneli su neki stari zamrzivač, šporet, dotrajali kuhinjski elementi i ulazna vrata, koja ne mogu da se zaključaju. Eto, samo to. Nadam se da će da mi pomognu, obećali su. Ja sam im rekao da mogu da zovu i „Tamaru u akciji“, ali ne znam, niko mi ništa ne govori. Kupatilo mi ne treba, to ne moraju da mi prave. Imam poljski wc koji sam napravio i neću drugi“, dodaje Novak.

Voleo bi, kaže, ako mogu samo da mu srede plafon i veliku dnevnu sobu, jer ga je sramota da u njoj slavi slavu, a želi da nastavi tradiciju i da na taj dan okupi familiju i komšije, i  želja mu je da za 40. rođendan dobije tortu i pozove goste.

Ostavljamo ga sa osmehom na licu, tugom u očima i pozivom da dođemo ponovo „da popijemo kafu“ i da će nas pozvati i na svadbu ako bude sreće da se oženi.

„Moja žena bi živela kao kraljica, sve bih ja radio, ona bi uživala. Samo da mi bude tu, da život podelim sa nekim“, ispričao nam je Novak, bez pitanja, svoju veliku čežnju.

Ukoliko želite da pomognete Novaku to možete učiniti uplatom na njegov žiro-račun:

205-9011009069075-55

Novak Njeguš

Marovac

Ovaj medijski sadržaj sufinansira opština Medveđa