Nemanja Cekić (20), mladić iz Vlasotinca, najmlađi je pogrebnik u Srbiji i Evropi. Od porodičnih problema želeo je da pobegne, ali ne u sport ili muziku, već u pogrebno preduzeće.

Groblje, sanduci i leševi. Mnoge hvata jeza i tokom scena u filmovima kada se nešto od ovoga pojavi u kadru. Jedan dvanaestogodišnjak spremao je tela, odlazio na saobraćajne nesreće, opremao sanduke za pokojnike i tako zarađivao novac. Nemanja Cekić iz Leskovca je najmlađi pogrebnik u Srbiji. Ovaj devedesetogodišnjak je kao osnovac počeo da radi u pogrebnom preduzeću. Osim porodičnih problema od kojih je hteo da pobegne on je ujedno, kako kaže, ostvario svoj san.

“Počeo sam da radim sa 12 godina. Imao sam porodične probleme i odlučio sam da se odvojim na neki način da bih postao samostalan. Tako sam došao na ideju da počnem da radim u pogrebnom preduzeću. Voleo sam da vozim i voleo sam rad sa drvetom. Tako sam počeo da se bavim izradom sanduka i da obavljam poslove pogrebnika. To mi je bila životna želja”, priča Nemanja za Telegraf.rs.

Prvo preduzeće koje mu je ponudilo posao je požarevačko pogrebno preduzeće „Drnda“ u kojem je radio četiri godine. Vlasnik ove firme je bio upoznat sa situacijom u kojoj se Nemanja nalazio s obzirom da su se dugo poznavali, pa je nad Nemanjom uzeo i starateljstvo.

“I njemu je bilo neobično što sam hteo tako mlad hteo da radim sa njim”, dodaje Nemanja.

Njegovi roditelji su se, kako kaže Nemanja, razveli 2012. godine. Otac je, tvrdi, bio problematičan, a majka se preudala i napustila njega i starijeg brata. Teška situacija ga nije skrenula sa puta. Podstakla ga je da se osamostali, da radi i zarađuje.

“Ocu se ta ideja nije dopala, jer ja nisam bio u dorbim odnosima sa njim. Majka i otac su se razveli 2012. godine i ja sam tada ostao kod oca. On je bio veoma problematičan pa sam došao na ideju da odem za Leskovac i zaposlim se. Sa majkom takođe nisam bio u dobrim odnosima. Ušla je u drugi brak i u tom braku dobila sina”, priča Nemanja.

Prvi radni dani su mu ipak bili čudni, ali se, kako kaže, navikao na sve vrlo brzo.

“Prvi put sam se susreo sa mnogim stvarima, ali nakon mesec – dva sam se već navikao. Na početku sam naučio da pokojnike kupam, oblačim i smestim u sanduk. Da tapaciram sanduk i pripremim opremu. Takođe i na koji način da pokupim telo iz stana, nakon saobraćajke i drugih nesrećnih slučajeva”, priča Nemanja i dodaje da je ljudima koji su dolazili po usluge u preduzeće bilo čudno kada su ga tako mladog sretali.

Nemanja je, kako kaže, kroz ovaj posao naučio mnogo toga.

“Postao sam vrlo odgovoran, što ovaj posao i zahteva. Naučio sam da se nosim sa problemima, a i postao sam svoj čovek. Sada radim samostalno i izgradio sam sam svoj život”, priča Nemanja.