Svih 114 zaposlenih u niškoj Klinici za kardiohirurgiju uputilo je inicijativu državnom vrhu da se u Nišu hitno formira Insitut za kardiovaskularne bolesti, te time značajno ubrza i unapredi dijalnostika i lečenje pacijenata iz ovog grada i sa jugoistoka Srbije, a oni „dobiju iste uslove lečenja kao stanovnici Beograda i Novog Sada“, gde ovakvi instituti već postoje.

Inicijativa je prosleđena predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i ministarki zdravlja Danici Grujičić, piše Danas.

U njoj se pozivaju svi građani jugoistoka Srbije da je podrže jer će im omogućiti najsavremeniju dijagnostiku i lečenje kardiovaskularnih bolesti.

Precizira se da se traži formiranje Instituta i zato što su kardiovaskularna oboljenja uzrok smrtnosti u više od 50 odsto slučajeva u Nišu i Srbiji, a grad Niš strateški značajan za stabilnost i razvoj Srbije.

„U poslednjih deset godina došlo je do dramatičnog pada broja stanovnika u gradu Nišu i na jugoistoku Srbije, pri čemu je došlo i do skoka stope smrtnosti, gde je najveći broj smrtnih ishoda posledica oboljenja srca i krvnih sudova. Stanovništvo je sve starije a učestalost kardiovaskularnih oboljenja sve veća. Ovo nalaže neophodnost hitnog formiranja Instituta za kardiovaskularne bolesti Niš na način i u formatu koji već postoji u Beogradu i Novom Sadu“, navodi se u inicijativi, koju je potpisao direktor Kardiohirurgije dr Dragan Milić.

Doktor Milić za Danas precizira da za formiranje Instituta već postoje i prostorni kapaciteti, u starom delu Univerzitetskog kliničkog centra, a postoje i kadrovi, i da ono ne bi mnogo koštalo. Neophodna je samo podrška i odluka nadležnih državnih organa i institucija, kaže.

„Prostor za Institut bile bi sadašnja zgrada Kardiohirurgije i zgrada Klinike za kardiologiju, koje predstavljaju zajedničku arhitektonsku celinu. Institut bi činile četiri zasebne klinike- Klinika za kardiologiju, za kardiohirurgiju, za vaskularnu hirurgiju i Klinika za trombozu i hemostazu. To bi za pacijente sa različitom kardiovaskularnom patologijom značilo kompletnu uslugu na jednom mestu, bez ‘šetnje’ iz jedne u drugu kliniku ili zdravstvenu ustanovu. Umesto dijagnostike koja sada traje nedeljama ili mesecima, svi pregledi bi bili završeni u jednom danu, a multidisciplinarni timovi bi odmah i bez odlaganja donosili odluke i radili i najsloženije procedure”, kaže doktor Milić.

Zaposleni na Kardiohirurgiji su u inicijativi naveli da treba razmotriti mogućnost da se u Nišu formiraju i Institut za majku i dete, Institut za onkologiju i Institut za plućne bolesti.

Prema rečima doktor Milića, i to je izvodljivo i jednostavno, pošto bi, recimo, Institut za onkologiju mogao da bude u zgradi hirurških klinika, gde su sada Klinika za otorinolaringologiju i Klinika za oftalmologiju, koje bi trebalo prebaciti u zgradu novog UKC.

Institut za majku i dete bi mogao da bude u prostoru u kojem su sada Klinika za dečiju hirurgiju i Klinika za pedijatriju.

Formiranje instituta pri UKC Niš pominje se godinama unazad, ali je ovo prva zvanična inicijativa.

Niški UKC, inače, ima stari deo, u kojem je ostao manji broj klinika, i novu zgradu, u koju je preseljena većina klinika, a koja je otvorena u decembru 2017. godine kao veliki državni projekat i „najbolji klinički centar na Balkanu“.

Ka ovoj zdravstvenoj ustanovi, najvećoj južno od Beograda, gravitira oko 2,5 miliona stanovnika sa juga Srbije.