Milan Milenković, Aleksandar Radovanović, Aleksa Kitanović i Marija Stojiljković, nekada učenici Ekonomske škole „Đuka Dinić“ Leskovac, a danas su uspešni studenti, zaljubljenici u nauku i mladi ljudi koji imaju hrabrosti da svoje snove pretvaraju u stvarnost, dok neustrašivo koračaju ka cilju.

Ono što je zajedničko ovim mladim ljudima jesu upornost, istrajnost, posvećenost i odricanje, ali i visoke ocene, koje su rezultat velikog truda i discipline, zatim, neprestana glad za znanjem i velika ljubav usmerena prema onome što rade.

Milan Milenković (2000) student četvrte godine Filozofskog fakulteta u Beogradu na Osnovnim akademskim studijama istorije sa trenutnim prosekom 9,8 kaže za JuGmediu da je do sada objavio tri naučna rada i da je pre četiri godine bio jedan od dobitnika Oktobarske nagrade grada Leskovca.

„Imam jedan naučni rad objavljen u časopisu ‘Klub studenata istorije’, kao i dva objavljena rada u ‘Petničkim sveskama’. Kao student treće godine osvojio sam drugu nagradu za esej na temu ‘Upravljanje krizama – izazovi za stabilnost države’ u organizaciji Fondacije za srpski narod i državu“, priča Milan.

Dodaje da je proše godine u decembru bio i jedan od predstavnika grada Leskovca na radionici BOLD sa projektom koji će omogućiti njegovim mladim sugrađanima da se lakše informišu o društevenim, sportskim i kulturnim dešavanjima.

„Projekat će uskoro biti realizovan. Takođe, kao student sam bio i saradnik na programu istorije u Istraživačkoj stanici Petnica u kojoj sam još kao srednjoškolac tri godine bio polaznik“, objašnjava Milan.

Takođe, on je kao student tri puta dobio nagradu preko Kancelarije za mlade iz Leskovca zbog ostvarenog visokog proseka i ističa da je njegov bivši profesor istorije Ivan Kocić imao na njega veliki uticaj tokom srednjoškolskih dana.

Milan smatra da studije istorije daju mladom čoveku dosta znanja i pružaju mu priliku da razvije kritičko mišljenje, što za njega predstavlja ličnu satisfakciju, ali i vrhunac studiranja i bavljanja naukom.

„Ponosan sam na to što je beogradski Filozofski fakultet od mene i moje kolege stvorio ljude sa stavom“, priča on.

Nakon okončanja osnovnih studija, čiji se kraj nazire već sledeće nedelje, Milan ima u planu da završi master, a potom i da upiše doktorske studije. Njegova plan je da ostane u Beogradu, a da li će raditi na nekom od instituta ili će ostati na Fakultetu, još uvek ne zna, ono što je sigurno jeste da će ostati u nauci.

„Vidim sebe u nauci, voleo bih da pišem naučne radove i istražujem, to mi je želja“, zaključuje Milan.

Njegov godinu dana mlađi drug Aleksa Kitanović, koji sada privodi kraju treću godinu Ekonomskog fakulteta u Nišu kaže da je proglašen za najboljeg studenta druge godine na svom fakultetu, što smatra krunom dosadašnjeg školovanja i usavršavanja.

„Mislim da je za uspeh potrebno dosta odricanja, posvećenosti, istrajnosi u svemu što radimo“, objašnjava Aleksa.

Priseća se da mu je Ekonomska škola dala prva i osnovna znanja o ekonomiji i da  je iz nje izašao sa najlepšim uspomenama, koja se tiču prijatelja, ali i profesora.

„Ta škola za mene predstavlja veliku porodicu, u njoj sam stekao prva znjanja, ali i prijatelje sa kojima se i dan-danas družim“, priča Aleksa i preporučuje budućim srednjoškolcima da upravo ova vaspitno-obrazovna ustanova bude njihov izbor.

Aleksandar Radovanović, koji se u ovom trenutku nalazi pri samom kraju studija anglistike na Filozofskom fakultetu u Nišu, kaže da je zadovoljan što je dobio priliku da se bavi onim što voli – jezikom, ali i zbog toga što je jedan od najboljih studenata ove ustanove.

„Meni je obrazovanje važno i mislim da samo obrazovni ljudi mogu graditi svet, jer bez obrazovanja nema drugih zanimanja, prema tome, tu počinje sve. Odatle rastemo i krećeo u život“, smatra Aleksandar i dodaje da mu je trenutna prosečna ocena 9,80.

Njegovi planovi jesu da nastavi školovanje, ali da li će to biti na istom fakultetu ili na nekom drugom i dalje ne zna, jer na to utiču mnoge okolnosti.

„Ostaću na svom putu bez obzira na to što je sve teže pronaći mesto u ovom materijalističkom poretku, u kome se svaki uspeh meri samo monetarno“, naglašava Radovanović.

On smatra da se danas favorizuju prirodne nauke, posebno one čija su zanimanja pragmatična i koja obezbeđuju lagodan život, a takođe je i stava da je formalno obrazovanje jako bitno, bez obzira na to što postoji stereotip u društvu da fakultet nije bitan.

„Nemam ništa protiv toga što neko želi materijalno blagostanje, svakako je potrebno imati dovoljno novca da čovek mogao da neguje i svoje duhovne vrednosti, ali za mene bavljenje naukom nema alternativu“, naglašava Radovanović.

Za Ekonomsku školu kaže da mu je dala mogućnost da spoji svoje veštine sa praktičnim znanjem i da je joše tada, dok je bio njen đak, znao čime će se baviti.

„Ta škola mi je omogućila da spojim svoje veštine i praktično znanje i pored svih obaveza i dalje sam imao prostora da se sa svojim profesorima posvetim vannastavnim aktivnostima koje su izgradile“, priča on.

Marija Stojiljković (2001) student Fakulteta za menadžment i ekonomiju u Kopru u Sloveniji, prošle godine je proglašena za studenta generacije, dok je pohađala srednju školu bila je i takmičar iz srpskog jezika i književnosti, a takođe, osvojila je i prvu nagradu na državnom konkursu Evropskog pokreta.

„Školovanje ću nastaviti u Ljubljani“, ističe Marija.

Direktorka Ekonomske škole „Đuka Dinić“ Biljana Đorđević za Mariju, Aleksu, Aleksandra i Milana kaže da su i kao srednjoškolci bili odlični đaci i da dan-danas redovno i rado dolaze u ovu ustanovu.

„Kad god su u mogućnosti oni dođu, nekada za neku pomoć ili savet, a nekad i ovako bez razloga. Svi oni misle da su ovde stekli dobru bazu što se tiče znanja“, zaključuje Đorđevićeva.