Iako im proba počinje u 18 sati članovi Folklornog ansambla trećeg doba koji godinama radi pri Penzionerskoj organizaciji gradaVranja su i ovog četvrtka došli ranije.

Kako ko bi pristigao seo bi u debelu hladovinu, na klupici ispred sale za vežbanje da sačeka ostale članove folklora. Svi su bili nasmejani i veseli nestrpljivo iščekujući da im neko iz ove organizacije otključa vrata i omogući da ponovo vežbaju zadatu koreografiju sa svojim koreografom Mitom Ristićem, za nastup koji će pred domaćom publikom izvesti na turističkoj Manifestaciji „Dani Vranja“, a koja će uskoro biti održana u njihovom gradu. Svi su glasno pozdravili i svoju koleginicu koja je toga dana slavila rođendan i koja je za sve njih pripremila posluženje. Odmah su joj rekli da će da se počaste tek kada od koreografa budu dobili prvu pauzu.

“Todor prevario Sutu”

Pošto su pažljivo odložili svoje stvari svi oni su zauzeli mesta na sredini sale kako bi počeli sa uvežbavanjem skeča o njihovoj nekadašnjoj sugrađanki, mladoj devojci Suti koju je “pevario” Todor i odveo u Ćupriju. Iako niko od njih nije imao pravog glumačkog iskustva svi su se trudili da izgovorenim tekstom, pokretom, igrom i pesmom dočaraju duh starog Vranja kada su se devojke, bez odobrenja porodice, i na ovakav način udavale za svoje voljene.

Na mig koreografa Ristića svi su se hvatali u vranjankino kolo koje su počinjale žene, a potom bi im se pridružili i muškarci. Kako je proba odmicala ovi vremešni ljudi su sa lakoćom ulazili u ritam bržih kola poput vranjanskog, čočeka i selke. Činili su to gotovo nepogrešivo dok ih je koreograf s vremenana vreme podsećao da to moraju da rade “meraklijski”, da im pokreti budu laki, meki ko duša, kako bi njihovu emociju na bini mogla da oseti i publika koja ih gleda.

Na ovakvom načinu igranja on insistira gotovo od trenutka kada je preuzeo da vodi ovaj folklorni ansambl.On ističe da vranjske igre ne smeju da se svedu na “puko trčanje” već na poznati vranjski tradicionalni merak, koje uz trubački orkestar obavezno publiku dovedu u iskušenje da i sama zaigra.

“Upravo to želim da se dogodi na nastupu ovog folklornog ansambla na “Danima Vranja”, ali i na Olimpijadi trećeg doba koje će uskoro biti održano u Vranjačkoj banji, a gde se dogovaramo sa organizatorima oko našeg nastupa.”, ističe Ristić i naglašava da ima nameru da formira još jednu folklornu grupu koja će da funkcioniše pri ovom ansamblu i da su njihova vrata širom otvorena za sve ljude trećeg doba koji umeju da igraju, pevaju, sviraju neki narodni instrument, pišu pesme, glume.

“Svi koji imaju neki ovakv talenat mogu svakog četvrtka, u 18 časova, da dođu u naselje Češalj gde se nalaze prostorije Penzionerske organizacije grada Vranja, da se pridruže našem ansamblu kako bi smo na nastupima obogatili njegov kulturno umetnički program”, kaže Ristić.

Sa igranke došla u ansambl

Ljubinka Mitrović je na njegovu molbu, bukvalno pravo sa jedne penzionerske igranke došla na probu ovog ansambla, odlično su uklopila i ostala. Koliko je izvrstan igrač pokazala je i na nedavnom nastupu u Leskovcu gde je zajedno sa ostalim članovima folklora osvojila treće mesto.

“Imala sam samo jednu probu pre nastupa i zbog toga sam se bojala da ne pogrešim. Zato sam pre izlaska na binu stalno držala za ruku moju drugaricu Dobricu, koja u kolu igra odmah pored mene, moleći je da mi ne dozvoli da pogrešim”, priča Ljubinka kroz vragolast osmeh ističući da se ni jednog trenutka nije pokajala što je došla u ansambl, da je njeni najbliži podržavaju u tome i da uživa u onome što radi.

Za razliku od nje Dobrica Janković je više od dvanaest godina član ovog folklornog društva i namerava da tu ostane sve dok može. Prve prave igračke korake načinila je u svom rodnom Preševu gde je igrala u tamošnjem folkloru. Po dolasku u Vranje sa roditeljima nastavila je da neguje svoju ljubav prema narodnim igrama, koju je krunisala dolaskom u ovaj folklorni ansambl gde od početka igra kolovođu.

“Gde god odemo na nastupima uvek smo dobro primljeni kod publike koja obožava vranjske igre. Mislim da bi se ona tako ponašala prema nama i kada ne bi smo bili na visini zadatka na nastupima”, tvrdi Dobrica.

Sa unukom na probu

Njena drugarica Lidija Zlatković je u ovom folklornom ansamblu punih osam godina i na svoje probe veoma često dolazi sa unukom od sina koja je inače bakin veliki fan. Kaže da je postal njegov član kada je trebala da zameni jednog od igrača.

“Došla sam i ostala jer mi je on podario drugi život”, priča Lidija.

Ovaj folkorni ansambl je jedan od retkih koji kuburi sa muškim igračima. Imajući to u vidu Svetislav Spasić, koji je njegov član punih deset godina se uvek potrudi da ne propusti ni jednu probu. To čini čak i posle nekog napornog dana i kada mu supruga kaže “pa ne li te mrzi s’g da ideš tamo”. Za njega, međutim, odlazak na probu predstavlja pravo uživanje. Ovo pogotovo kada ode na neki nastup i kada se posle defilea svi folkloraši uhvate u veliko kolo.

Sa posebnim uživanjem na folklor dolazi i Mile Đorđević, glumac amater,   jedan od najpoznatijih interpretatora starih vranjskih pesama i počasni član Udruženja estradnih umetnika, izvođača Srbije. Kaže da je talenat za muziku nasledio od majke koja je bila Makedonka i predivno pevala pesme iz svog kraja. Piše i pesme i na nastupima svog folklornog ansambla rado izvodi i svoju pesmu pod nazivom “Moj sokole”, a koju publika na nastupima nagradi gromkim aplauzom. Mile je i na probama peva kao na nastupima i oni koji ga slušaju uvek se pitaju odakle mu toliko snage da svaki ton otpeva kako treba, a on im na to odgovori da to uvek može kada se nešto radi sa velikom ljubavlju.