Izmene Zakona o planiranju i izgradnji čekaju usvajanje u Skupštini. Građani će morati da poseduju energetski pasoš za svaku zgradu, pa i staru, ali i obavezu da, u određenom roku, sklone klima-uređaje sa fasade.

Zbog visokih temperatura, klime ovih dana rade punom parom. Na fasadama zgrada, nanizane jedna do druge, a iz njih voda curi na trotoar ili kaplje na prolaznike, piše RTS.

„Treba da se nađe neko rešenje da bude dobro i za stanare“, smatraju građani.

Kažu da tako nešto ne bi moglo u Švajcarskoj, a uz to klime ruže i fasadu.

Ovih dana najteže je naći majstora da postavi klima-uređaj, pa će, kad dođe vreme za premeštanje uređaja, tek nastati problemi. Demontaža uređaja, nove instalacije i montaža koštaju od 100 do 200 evra.

„Da se obavezno angažuju ljudi koji su članovi Unije servisera klimatizacije Srbije koji su licencirani od Ministarstva zaštite životne sredine, jer će vam oni najbolje reći gde treba da se montira novi uređaj“, navodi predsednik te Unije Boris Čolović.

Iz Unije servisera klimatizacije tvrde i da izmeštanje rashladnih uređaja može da bude nerešiv problem na starim zgradama, posebno na višespratnicama koje nemaju ravan krov i dvorište.

„Ono što pravi problem je definitivno ako hoćete da izmestite na krov zgrade, vi ćete morati svoju klimu da provučete ili kroz kompletnu zgradu ili kroz neki komšijin stan. Uzeću primer ‘Beograda na vodi’ ili tih novih zgrada, koje su već u samom projektu napravili maske. Znači, klime su postavljene na fasadama, one su čak i farbane kao spoljne jedinice da uđu i da se stope sa bojom fasade“, kaže vlasnica servisa za klima-uređaje Marica Milić.

Ekonomista Duško Bodroža smatra da bi javne ustanove trebale da budu primer i pokažu da poštuju zakon, i da što pre reše problem.

„Najbolji primer za to je zgrada Vlade, gde možete da vidite da su klima-uređaji svuda po fasadi, a ne bi smelo da budu vidljivi“, ukazuje Bodroža.

Institucijama rok od dve godine, građanima deset

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji predviđaju i da klime na objektima javnih institucija moraju da se uklone u roku od dve godine od usvajanja izmena, tako da ne budu vidljive sa ulice.

„Primenjivan rok od pet godina jesu svi ostali vlasnici objekata u zaštićenim kulturno-istorijskim zonama i odredba od rok od deset godina, koji će biti primenjivan na najširi krug građanki i građana. To se odnosi za sve postojeće objekte izvan zone zaštite. Za ove postojeće predviđeno je da jedinica lokalne samouprave, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, donese opšti akt kojim će predvideti način uklanjanja, odnosno kako će se ovaj problem rešavati“, kaže državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović.

Nije precizirano ko će platiti troškove, novčane kazne već poznate

Ostaje da se precizira ko će platiti troškove premeštanja.

Međutim, novčane kazne su već poznate – nepoštovanje te odluke fizičko lice koštaće 50.000 dinara, a pravno i do 100.000 dinara.

Možda bi se leto prebrodilo i bez klima-uređaja, kada bi investitori gradili zgrade sa dobrom izolacijom i kada bi se zidalo po principima tradicionalne i zelene gradnje, uz što više zelenila, smatraju stručnjaci.