Danima gledam čoveka srednjih godina kako uređuje spoljnu fasadu u centru Leskovca, a komšiluk mi priča, iako ih ne pitam, da je to njegov lokal kojeg je dugo izdavao. Radi pedantno, ivice kao žilet, na zidovima najpre stavlja izolaciju, pa preko lepak. Maže ga kao malater, ravno, formira zid preko koga će doći mrežica, pa opet lepak pa fasadna boja.

„Vi ste profesionalac?“, pitam u prolazu čoveka koji radi opušteno i čavrlja sa komšijama.

„Da“, kaže, „time sam se i ovde bavio, između ostalog“.

Shavatam da ne živi u Leskovcu i nastavljamo priču.

Zove se Kristijan Krstić (1976). Ime je dobio po želji svoje tetke. Rođeni je Leskovčanin, ima dvoje odrasle dece. Živi u Beču. Po zanimanju je mašinski bravar, ali se tim poslom nije bavio već je pomagao ocu u pekari, baš u ovom prostranom lokalu pored ulice.

„Međutim, ostao sam bez oca mlad, pa sam lokal izdvao, ali sam po Srbiji radio molerske radove – krečenje, gletovanje, fasade…“, ptiča.

Več 10 godina živi i radi u Beču, bavi se upravo molerajem. A mene zanima kako zarađuje u glavnom gradu Austrije?

„Duplo više nego ovde“, odgovara.

„Koliki je to duplo?“, pitam.

„Tamo može da se zaradi od 2.500 do 3.000 evra mesečno, a ovde oko 1.500 evra. Koliko čujem i ovde su skočile cene majstora. Međutim, u inostranstvu je život skuplji, pre svega mislim na plaćanje stana, to je najveća stavka, pa skoro dođe na isto“, objašnjava i dodaje da on u Leskovcu ima i svoju kuću.

„Pa šta ćete onda u Beču ako vam dođe skoro na isto?, pitam.

„Moja druga supruga ne želi zbog svoje dece. Ja je molim da dođemo, da se vratimo ovde. No tamo su mnogo bolje mogućnosti za decu, to je glavni razlog, mada ja, naprimer, živim na relaciji posao-kuća, večera, spavanje. Nemam vreme za provod“, kao da se žali.

Njegova priča ne slaže se sa onima koje nam dobri poznavaoci plasiraju u medijima. Izlazim iz lokala, gde smo se sklonili od buke, zbunjena. Njegova kratka priča ruši i moje zablude.

„Ako je neko zainteresovan za lokal, preporučite“, kaže dok me ispraća i ponovo se hvata za alat, meraklijski.