Dan uoči seoske slave Velike gospojine, meštani sela Lebet i njihovi gosti, dočekali su istorijski trenutak: u selu koje postoji 223 godine, u nedelju, u 15 sati i 13 minuta, zelenom oazom mira i tišine, odjeknuo je zvuk zvona na tek sagrađenoj crkvi Svetog Nikolaja Žičkog.

„Ovaj čin se događa samo jedanput u životu svakog čoveka. Pa kako onda zadržati suze i obuzdati udare srca u grudima“, kaže uzbuđena i srećna Sonja Belić.

Vredni Lebeđani, koji su se od sedamdesetih godina prošlog veka, „trbuhom za kruhom“ rasuli po svetu, sada se s potomcima vraćaju na rodna ognjišta.

Najpre su sagradili desetak novi kuća, a sada i crkvu koja će im vratiti veru u novi život.

U potrazi za obećanim životom, davne 1959. godine, građevinac Stanislav Belić, iz Lebeta se otisnuo u svet. Njegovi sinovi su danas srećni ljudi, ali daleko od rodne grude. Slobodan je preduzetnik u Velikoj Plani, a Srebrn biznismen u Americi.

„Bog je tako hteo da ja i brat budemo donatori ovog zvona, koje će nas pozivati da se jednoga dana vratimo rodnom pragu. A do tada, nadam se, ovde ćemo dočekati da čujemo plač novorođene dece i da ponovo u selu otvorimo školu“, kaže Slobodan.

I stari i mladi. Mitići, Petrovići, Belići, Momčilovići, Zlatanovići, Radulovići, Kostadinovići, Zlatkovioći, Savići, Stojiljkovići, ovu veliku radost su podelili sa najvišim gostima – Goranom Mladenovićem, predsednikom opštine Vladičin Han i episkopom vranjskim Pahomijem, koji je osveštao krst i zvono.

Gde god da su – u Velikoj Plani, Smederevu, Nišu, Šapcu, Beogradu, Guči, Skoplju… osvećenje krsta i zvona, i seoska slava, doveli su ih na rodna ognjišta u ovo bajkovito selo na desnoj obali istoimene rečice.

Danas je Lebet pravi dragulj prirode, stecište dobrih i radnih ljudi, vrsnih malinara. U 12 domaćinstava, 40 žitelja plene verom da će, koliko sutra, uz malu pomoć lokalne i republičke vlasti, selo započeti svoj novi život.

„Nema boljeg života i povratka napuštenim domovima bez dobrog puta. Mi smo tu bitku započeli i tu odustajanja neće biti“, kaže Ivica Zlatković predsednik Mesne zajednice.

Od Vladičininog Hana, preko Žitorađe i Mačkatice, do Lebeta treba prevaliti 35 kilometara. Na tom putu krajnje je problematična deonica od Rudnika u Mačkatici do centra sela, duga samo 4,5 km.

„Lebet je najudaljenija mesna zajednica u opštini Vladičin Han. Baš zato, ovom divnom selu i njegovim ljudima moramo pomoći. U tom cilju, s opštinom Surdulica već su uspostavljeni kontakti“, obaveštava nas Goran Mladenović, predsednik Opštine.

Uskoro će krenuti i pisma na adrese ministarstava koja vode Goran Vesić, Milan Krkobabić i Novica Tončev. Izgradnju puta će pomoći i JP Srbija šume, čiji su kamioni tim putem prevezli na hiljade kubnih metara ogrevnog drveta.

Penzionisani građevinac Dragiša Petrović (1946) autor šest knjiga o rodnom kraju, koji je radni vek proveo u Velikoj Plani, najvećoj koloniji Lebeđana, došao je da se prekrsti u novoj crkvi i da podrži izgradnju puta.

„Čujem da će ovi ljudi brzo sagraditi novi put. Dan kada se to dogodi biće nova stranica istorije koja će ovde vratiti moju i mlađe generacije“, s radošću priča starina Petrović.

Crkva i zvono su u Lebetu vratili veru u bolji život, pa meštani kažu da će sa putem, koliko sutra, u selo stići mobilna telefonska mreža, internet i prodavnica osnovnih artikala, jer je danas najbliža ona u Žitorađu udaljena 27 km..