Postoji mogućnost da neka od slovenačkih kompanija u budućnosti investira na području Leskovca, ali i da se pronađe neki projekat gde bi Slovenija preko razvojne pomoći mogla da podrži grad koji je u razvoju, na bilo kom području, a pogotovo, recimo, na području zelene industrije, gde je Slovenija veoma jaka“,  kazao je danas ambasador Republike Slovenije u Srbiji Damjan Bergant prilikom posete Leskovcu.

Damjan Bergant istakao je da mu je čast i zadovoljstvo što se nalazi u Leskovcu, zahvalio se gradonačelniku na prijemu i istakao da veruje da ovo neće biti njegova jedina poseta Leskovcu.

„Ovde u Leskovcu postoji udruženje Slovenaca i to je jedan od razloga moje današnje posete. Želimo da vidimo kako Slovenci i njihovi potomci žive u Leskovcu, ali sam želeo i da sa gradonačelnikom porazgovaram o odnosima Leskovca i Slovenije. Gradonačelnik je pomenuo da je Leskovac grad pobratim sa Novim Mestom, a trudićemo se da ubuduće malo ojačamo te odnose. Možda ćemo pronaći i neki drugi grad u Sloveniji koji će uspostaviti saradnju sa Leskovcem“, istakao je ambasador.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović poželeo je ambasadoru Bergantu dobrodošlicu i kazao da je grad Leskovac posvećen stvaranju i jačanju dobrih odnosa sa zemljama regiona, Evrope i čitavog sveta i da u prilog tome govore i česte posete i stalni kontakti sa ambasadorima brojnih zemalja.

„Sloveniju i Srbiju vezuje bogata zajednička prošlost i izuzetna saradnja na političkom, privrednom, turističkom, kulturnom planu. Udela u toj saradnji ima i naš grad. Jedan od prvih gradova sa kojima je Leskovac potpisao sporazum o bratimljenju je upravo grad u Sloveniji – Novo Mesto. Nadam se da će iz ove posete proisteći brojne mogućnosti za daljim povezivanjem naših država i naroda, želim Vam prijatan boravak u Leskovcu i zahvaljujem na poseti“, rekao je gradonačelnik Leskovca.

Prijemu su prisustvovali predsednik Udruženja Slovenaca Jablaničkog okruga Srđan Mitić i predsednik Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine Saša Verbič.

Govoreći o Udruženju Mitić je naglasio je da je registrovano 2009. godine i da broji 76 članova, ali i da svake druge nedelje organizuje besplatne časove slovenačkog jezika u Omladinskom klubu i zahvalio se gradonačelniku i lokalnoj samoupravi što su im te prostorije na raspolaganju od 2017. godine, jer pre toga nisu imali prostor za svoje aktivnosti.

O Nacionalnom saveta slovenačke nacionalne manjine, Vebič je istakao je da je to krovna organizacija za celu slovenačku nacionalnu zajednicu koja živi u Srbiji, a ona se prostire od Subotice do Leskovca.

Podsetio je da su Srbi i Slovenci proveli 70 godina u zajedničkoj državi.

„Svi ti ljudi koji sada žive ovde su potomci Slovenaca koji su se doselili u ove krajeve uglavnom zbog industrije, posla ili zbog školovanja. Zahvalni smo Vladi Srbije što podržava naš rad i finansira projekte, a mi preko Nacionalnog saveta pomažemo lokalne zajednice i finansiramo projekte iz kulture. Na taj način želimo da održimo vezu između Srbije i Slovenije“, kazao je Verbič.

Nakon prijema kod gradonačelnika Cvetanovića, ambasador Bergant i predsednik slovenačkog Nacionalnog saveta Verbič posetili su leskovački Narodni muzej, gde je danas predstavljena izložba starog novca, od antičkih vremena do savremenog doba. Postavku pod nazivom Numizmatika priredio je Narodni muzej u Leskovcu i ona  obuhvata više od 8000 predmeta i govori o više od 8000 godina istorije leskovačkog kraja.

Na otvaranju izložbe, gradonačelnik Cvetanović je istakao u ovoj postavci moguće je videti srpski i jugoslovenski novac od samih početaka štampanja srpskog papirnog novca, pa da 1996. godine.

Na motivima koji se smenjuju moguće je pratiti istoriju srpskog naroda, njegovu borbu za nezavisnost, ali i utapanje u panslovensku državu Jugoslaviju.

Pored srpskog i jugoslovenskog novca, u ovoj postavci moguće je videti i osmanski kovani i papirni novac od 17. do 20. veka, iz perioda 12 sultana.

Posebno je interesantna mala ali vredna zbirka holandskih lavljih dolara iz 17. veka, koji su početkom tog veka predstavljali jednu od svetskih valuta koje su se koristile od tadašnjih holandskih kolonija u Americi pa sve do onih na Dalekom istoku.

Njihov naziv na holandskom jeziku DALER kumovao je imenu najpoznatije svetske monete, američkom dolaru.

Upravo ovakvi nalazi potvrđuju istorijske zapise iz 17. veka, koji govore o nadaleko čuvenom leskovačkom vašaru, poznatijem kao leskovački panađur, koji je okupljao trgovce iz svih delova Osmanskog carstva i susednih država, ali i putopisce iz Evrope koji su posećivali naš grad i pisali o njemu.

“Ovo je vreme kada su Leskovčani veštinu trgovanja učili od najboljih trgovaca na svetu, Dubrovčana, Cincara, Grka, tako da je kasniji ekonomski razvitak našeg grada koji su započeli leskovački trgovci posledica vekovnih tradicija na našem prostoru“, zaključio je Cvetanović i dodao da je postavka realizovana sredstvima Grada u vrednosti od 750.000 dinara, ali da je njena prava vrednost u celini koju prikazuje i u istorijskim lekcijama koje posetioci Muzeja mogu naučiti razgledajući je. Podsetio je i na činjenicu da je leskovački Narodni muzej četiri puta proglašavan za najbolji u Srbiji i pohvalio sve zaposlene, na čelu sa direktorom Dimitrijevićem, za veliki rad i trud koji ulažu da takava priznanja Muzej zaslužuje i ubuduće.

Direktor Muzeja Nebojša Dimitrijević istakao je da se paralelno radi na sanaciji muzejskih objekata, kao i na obnavljanju muzejskih sadržaja kako bi uvek bio aktuelan, a to je jedino moguće zahvaljujući sredstvima koje Grad Leskovac izdvaja i daje Muzeju za njegove programe, sadržaje i investiciono održavanje muzejskih zgrada.

This slideshow requires JavaScript.

„Ova izložba numizmatike govori o životu, o kulturno-istorijskim prilikama na ovom području i o Leskovcu kao važnom ekonomskom centru, naročito u 17. veku, ali i kasnije, između dva svetska rata. Danas u Muzeju počinju i Dani evropske baštine, već smo krenuli sa radionicama. Od početka školske godine Muzej je posetilo više od 800 učenika osnovnih i srednjih škola. Ove godine smo preko Ministarstva kulture dobili sedam projekata, u vrednosti od preko tri miliona dinara, a u saranji sa Bibioletkom, poklonili smo više od 8000 knjiga institucijama, školama u Srbiji i u našoj južnoj pokrajini, tako da težimo da budemo i društveno korisni i na usluzi svim našim posetiocima“, zaključio je Dimitrijević.