Mnogim ratarima je još uvek nepoznata činjenica da slama posle obavljene žetve mnogostruko više vredi kada se zaore, nego kada se iznese sa parcele i proda.
Međutim, ukoliko se zaoru samo žetveni ostaci trebaće im dosta vremena da se razgrade, zato im Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, prilikom obavljanja ovog posla preporučuje upotrebu mikrobioloških đubriva.
“Ovim đubrivom obezbeđuje se značajna količina biljnih nutrijenata , povećava sadržaj humusa, popravljaju fizičke osobine zemljišta i ne dovodi do njegove azotne depresije”, kaže Lazović Đoković.
Ona dodaje da se korišćenje mikrobioloških đubriva u razgradnji žetvenih ostataka obezbeđuje značajna količina nutrijenata za ishranu biljaka već u rano proleće, pa je zbog toga ovo najbolji način da se nadoknadi nedostatak stajnjaka.
Žetveni ostaci tretirani mikrobiološkim đubrivima se, prema njenim rečima, transformišu u humus uz istovremeno oslobađanje biljnih nutrijenata, čime se ubrzava razgradnja, čineći zemljište u rano proleće plodnijim, vlažnijim, toplijim i spremnijim za setvu. Oslobađanjem hranljivih materija iz žetvenih ostataka na jeftin način se obezbeđuje biljkama hrana koja im je dostupna tokom celog perioda vegetacije i to u zoni korena. Istovremeno, se poboljšavaju fizičke karakteristike zemljišta i stvaraju uslovi za bolji rast korena i živi svet u zemljištu, prvenstveno ponovna pojava kišnih glista.
“Poboljšanjem uslova u zemljištu povećava se i brojnost i aktivnost zemljišnih mikroorganizama koji će hranivo pretvoriti u biljakama prisutpačne nutriejnte. Sve ovo zajedno rezultira dobru i izbalansiranu ishranu biljaka”, ističe Lazović Đoković.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Trebamo doci do zetvenih ostataka. Kombajni nemogu do njiva. Putevi zarasli, zapusteli, vide se i posledice ranijih jakih kisa. Ali Mesko je bio na Mrtvo more. Recite mu mrtvo nam je i selo.