Malo je poznat podatak da se iznad sela Dubnica kod Vranja prostire Dubnička Sveta gora, koju čine tri manastira, tri zaboravljene svetinje: Manastir Svetih Petra i Pavla (14 vek), Presvete Bogorodice (15 vek) i Svetog Ilije (16 vek).
Mile Kostić Dubnica, autor više zavičajnih knjiga o Dubnici i član Crkvenog odbora priča za Jugmediu da u svesti ljudi tog kraja odskače ovaj drugi – ženski Manastir Presvete Bogorodice udaljen od Vranja 15, a od sela Dubnice 10 kilometara, koji prednjači svojim svetovnim sadržajima, arhitekturom i lokalnim ambijentom.
„U sastavu Manastira je izvor lekovite vode koga meštani od davnina zovu „Bogorodičine suze“. O toj vodi, njenoj lekovitosti i isceliteljskoj moći, u narodu je ostalo na stotine priča“, ističe Kostić i pokazuje na one koje su stigle na stranice novina i knjiga.
Lekovita voda
Meštani Dubnice tvrde da su, pijući ovu vodu, pojedinci nepokretni prohodali, slepi progledali, oni koji imaju poremećaj u govoru progovorili, reumatične osobe se uspravile, a žene nerotkinje začele i formirale porodice.
Vredne Dubničane, posebno one koji su okupljeni u Crkvenom odboru, ove priče su inspirisale da zasuču rukave i da 2005. godine, krenu u obnovu tri manastira, tri svetinje na koje su ponosni, uz pomoć Eparhije, Vojske Srbije i arhitekte Miodraga Miće Stojanovića, koji je napravio projekt.
„Prvo smo formirali Odbor za obnovu Crkve Presvete Bogorodice, a onda se za pomoć obratili Narodnom muzeju i Istorijskom arhivu, od kojih smo dobili stručne savete kako da se krene u taj, nama ipak nepoznat posao“, seća se Časlav Trajković, nekada aktivni omladinac, danas predsednik Crkvenog odbora.
Bajka
Danas, posle 18 godina, posle hiljada utrošenih radnih sati, brojnih donacija i više miliona pomoći, manastirski kompleks Presvete Bogorodice, deluje kao mali raja u divljem i šumovitom kraju iznad Dubnice, čijim vrhovima ide granica sa opštinom Bujanovac.
„Od početka obnove naša osnovna ideja je bila da manastirski kompleks, sa svim sadržajima, bude mesto gde će ljudi da borave, da duhovno jačaju, da uživaju u njegovoj lepoti, ili da učenici provode časove u prirodi“, skreće nam pažnju penzioner Raša Stanojević, predsednik Odbora za obnovu ove svetinje.
Zato danas manastirske odaje imaju struju, vodu, trpezariju sa kompletnim kuhinjskim priborom, kapelu sa letnjom terasom za prijem od oko 100 vernika, a u dvorištu posebne sadržaje za višednevni boravak porodica sa decom i manjih grupa.
Da bi zaokružili svoje kazivanje o Presvetoj Bogorodici, naši sagovornici nas vraćaju na početak priče, na izvor lekovite vode koju meštani odvajkada zovu „Bogorodičine suze“.
Od crkve do izvora ima manje od stotinu metara, a jedan deo puta je prava kozja staza. Zato su članovi Odbora poveli akciju prikupljanja sredstava za izgradnju česme i prilaznog puta.
Elizabeta Petrović
„Inspirisalo nas je pismo izvesne Elizabet Petrović iz Kanade, gospođe čije je poreklo sa ovih prostora. Ona je već donirala deo opreme, a sada traži da napravimo projekat puta i česme, a ona će se potruditi da u finansiranje uključi što više donatora iz Kanade i sveta“, objašnjava Kostić.
U tom cilju je otvoren žiro račun (160-16248352 Banka intesa Vranje), nešto para je već prikupljeno, uskoro će biti gotov i projekt, pa ovi aktivisti s nestrpljenjem očekuju početak radova.
„Sve što smo do sada započeli, mi smo i završili, a da niko od nas nije naplatio ni jedan sat . Zato, neka Bog podari zdravlje svima koji se prihvate da pomognu obnovu ove crkvi i izgradnju izvora naše svete vode“, kaže na kraju prekaljeni entuzijasta, penzioner Raša Stanojević.
Prvi donator general Simović
Članovi Organizacionog odbora za obnovu ove svetinja, članovi Crkvenog odbora, meštani sela Dubnica, vernici i prijatelji, darivali su nekoliko hiljada radnih sati više miliona dinara.
Prvi i najveći donatori su: general Milosav Simović, Plavi kamen iz Vranja, Hanibal iz Vranja, braća Dodići iz Vranja, Ivica Miljković iz Dubnice, braća Pešići iz Klinovca, Mića Stošić, ikonomisac iz Katuna i mnogi, mnogi drugi.
Čovek od 2.18 metara
Za Dubničku Presvetu Bogorodicu vezana je i jedan istinit događaj o kome se nije mnogo govorilo. Naime, tokom radova na obnovi Crkve, majstori su 2018. godine, uz crkvene odaje, pronašli neobično sačuvan kostur čoveka. Stručnjaci koji su učestvovali u iskopavanju, utvrdili su da je to skelet čoveka koji je bio visok najmanje 218 centimetara. Kostur je ponovo sahranjen u crkvi gde je pronađen.
Posle nekoliko sati provedenih pored ove svetinje o kojoj se ispredaju bajke, ima se osećaj kao da ste zaista iza sebe ostavili nikada do kraja isrpičanu priču, zidove u koje su utkane i radosti i suze, istoriju koji vredni ljudi nesebično približavaju novim generacijama.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!