Razmotrivši tokom septembra, oktobra, novembra srpsku naučnoknjiževnu produkciju, dela objavljena u vremenskome rasponu od 1. oktobra prošle do 30. septembra ove godine, žiri Zadužbine „Nikolaj Timčenko“ – Leskovac, odlučio je da nagradu dodeli Predragu Todoroviću za knjigu “Zenitodadaizam u srpskoj književnost”, saopšteno je iz LKC-a

Knjiga je objavljena krajem 2022. godine objavio Institut za književnost i umetnost u Beogradu, a žiri je radio u sastavu:  : Dragan Žunić, Biljana Mičić i Jovan Pejčić, predsednik.

Knjiga Zenitodadaizam u srpskoj književnosti Predraga Todorovića (1958) rasvetljava vezu dadaizma i zenitizma, njihovu uzajamnu spregu koja je poprimila obeležje i dimenzije pravog pokreta.

Autor se u knjizi precizno, jasno, argumentovano i razložno bavi različitim manifestacijama zenitodadaizma u srpskoj književnosti – književnim, likovnim i grafičko-tipografskim, nastojeći da razruši brojne mitove, demantuje neistinite tvrdnje, površne ocene i pogrešne zaključke koji decenijama opstaju u srpskoj književnosti, uspostavljajući na taj način drugačiji poredak avangardnih tekovina, utemeljen u literaturi, u činjenicama i relevantnim podacima, bez nanosa vanliterarnog taloga koji je jako dugo sliku srpske književne avangarde činio iskrivljenom i mutnom.

Autor se bavi vezama i pokretima koji su prethodili dadaizmu, njegovom recepcijom u svetskim okvirima, doprinosom i uticajem ovog pokreta koji se oseća u umetnosti do danas. Zenitizam je sagledan kao jedini autentičan i samosvojan pokret srpske avangarde, zajedno sa Zenitom, našim najznačajnijim avangardnim časopisom.

Veze dadaizma I zenitizma osvetljene su kroz predstavljanje ljudskih sudbina i stvaralačkih pregnuća trojice glavnih aktera dva pokreta: LJubomira Micića, Branka Ve Poljanskog i Dragana Aleksića. Svoje mesto u knjizi našle su i druge značajne ličnosti vezane direktno, posredno ili jednim periodom svoga rada za pravce čiju razbokorenost, uticaj i značaj Todorović osvetljava: Boško Tokin, Anuška Micić, Moni de Buli, Rade Drainac, kao I tzv. pseudodadaisti: Bo Paležanski, Sava Rajković i Bogoslav Konjevod.

Posebno poglavlje posvećeno je srpskim dadaističkim časopisima, almanasima i lecima, od kojih se neka glasila (Zenit, Da-da-Tank i Dada-Jok) nalaze u korpusu svetske avangarde kao nezaobilazna za njeno proučavanje.

U potrazi za istinom, vodeći se mišlju da je „bitno stalno iznova ponavljati da su neke opšteusvojene mantre pogrešne i lažne”, te da se „bezbrojnim ponavljanjima prihvataju kao istina, datost, kanon”, Predrag Todorović beskompromisno, dosledno, ponekad oštro, ali uvek jasno, britko i utemeljeno ide za prevrednovanjem značaja i doprinosa određenih stvaralaca srpske književnosti avangardnog doba.

Premrežena fotografijama, ilustracijama, delima stranih dadaista objavljenim u Aleksićevim revijama i u Zenitu, knjiga Zenitodadaizam u srpskoj književnosti odražava svu širinu i značaj kako teme koja se obrađuje, tako i izuzetnog istraživačkog poduhvata Predraga Todorovića.

Zbog svega navedenog, žiri Nagrade „Nikolaj Timčenko” jednoglasno je doneo odluku da Nagrada „Nikolaj Timčenko” za najbolje delo iz sfere nauke o književnosti ove godine.