Naš sagovornik je kao jedan od najboljih učenika Više mešovite gimnazije u Vlasotincu, upisao Medicinski fakultet u Beogradu, a potom na Medicinskom fakultetu u Nišu radio kao profesor. Preko 50 godina se bavio odbojkom kao igrač, trener, lekar, predsednik OK “Student”…Pored srpskog jezika govori francuski, ruski i italijanski. Iako je u devetoj deceniji života, još je aktivan u struci.

Vladimir Popović rođen je u Leskovcu (1938) kao sin Vlasotinčanina Sretena Popovića, koji je pre Drugog svetskog rata bio sreski načelnik, a za vreme rata policijski pisar. Nakon oslobođenja (1944) komunističke vlasti su označile Sretena kao narodnog neprijatelja i kao takvog ubili ga bez suđenja oduzevši mu imovinu. Vladimir je tek pre nekoliko godina uspeo da dokaže očevu nevinost i da ga sudski rehabilituje. Sreten Popović je bio jedan od osnivača fudbalskog kluba “Vlasina” iz Vlasotinca.

Naš sagovornik posle rata živeo je samo sa majkom Milevom iz Leskovca, koja je radila kao nastavnica matematike u Šišavi, Boljaru i Vlasotincu. Nakon osnovne škole i niže gimnazije, završio je Višu mešovitu gimnaziju u Vlasotincu 1956. godine sa odličnim uspehom i oslobođen polaganja velike mature.

Upisao je i završio Medicinski fakultet u Beogradu 1963. godine.

„Oduvek sam voleo Vlasotince, za razliku od moje majke, koja je teško podnela da je supruga nevino stradalog „narodnog neprijatelja“. Ja lično nisam imao problema i lepo sam prihvaćen u društvu. U toku 1955/56. godine kao đak gimnazije u Vlasotincu učestvovao sam u osnivanju odbojkaškog i košarkaškog kluba. Mi smo delovali u okviru Društva za telesno vaspitanje „Partizan“, to je zgrada bivšeg Narodnog doma. Bio sam deo vlasotinačke ekipe koja u odbojci 1956. godine bila prva u Srbiji. U Vlasotincu sam stekao veliki broj drugova sa kojima sam bio i ostao u kontaktu celog života“, rekao je Popović.

Pošto je postao lekar kao vojni stipendista radio je u Vojnoj bolnici u Splitu. Posle se vraća na jug Srbije, gde je stažirao u Opštoj bolnici u Nišu. Od 1965. godine je bio lekar opšte prakse u Zavodu za zdravstvenu zaštitu železničara u Nišu, gde se bavio lečenjem obolelih, ocenjivanjem radne sposobnosti železničara, analizom radnih mesta na železnici…Pored toga bavio se naučnim istraživanjima i završio habilitacioni rad iz oblasti vanrednih događaja na železnici koji je branio na Medicinskom fakultetu u Nišu.

„Završio sam postdiplomske studije za specijalizaciju na Medicinskom fakultetu u Beogradu iz oblasti pulmologije i branio rad pod nazivom: „Analiza spirometrijskih nalaza kod pneumokoniotičara verifikovanih na Institutu za medicinu rada“, koji je povoljno ocenjen od strane komisije i tako stekao akademski stepen subspecijaliste pulmologa.

Tema doktorata je „Promena plućne funkcije jamskih radnika uglja Aleksinac“. Doktorat sam odbranio na Institutu za medicinu rada u Nišu 1981. godine “, kaže Vladimir Popović.

U Institutu za medicinu rada u Nišu radio je od 1972. do 2003. godine, gde se bavio ispitivanjem radne okoline, lečenjem i ocenjivanjem radne sposobnosti obolelih od respiratornih oboljenja. Na Medicinskom fakultetu u Nišu stakao je sva zvanja od asistenta preko docenta i redovnog profesor na predmetu medicina rada (1974-2005).

Vladimir Popović je uporedo sa medicinom nastavio da se bavi i odbojkom, kojoj je bio veran pola stoleća i kao lekar reprezentacije putovao je po Evropi, Aziji i Africi i bio učesnik na svetskim i evropskim prvenstvima u odbojci.

„Na studijama u Beogradu sam nastavio da igram odbojku u klubovima: „Naša Krila“ i „Mladost“ iz Zemuna koji su bili članovi prve savezne lige sve do 1963. godine. Po dolasku u Niš, gde sam se zaposlio kao lekar, učestvovao sam u formiranju odbojkaškog kluba „Student“ do njegovog ulaska u prvu saveznu ligu. Aktivnu odbojkašku karijeru završio sam u svojoj 37. godini. Nakon toga u klubu „Student“ sam radio kao lekar kluba, trener i predsednik muškog i ženskog dela kluba. Tokom 1980. godine određen sam za lekara državne reprezentacije u odbojci i završio jednomesečni kurs u Opatiji i dobio zvanje „Sportski lekar“. Kao lekar državne reprezentacije Jugoslavije, radio sam do 1992. godine. Posle toga nastavio sam da obavljam poslove lekara u muškom i ženskom delu odbojkaškog kluba „Student“ u Nišu. Kao aktivan sportski radnik dobio sam povelju i plaketu grada Niša i zajedno sa svim odbojkaškim radnicima 2023. godine sam proslavio 50 godina rada u odbojci“, objašnjava naš sagovornik.

Popović je u periodu od 1965. do 2023. godine objavio oko 200 stručnih radova, koji su štampani u stranim i našim časopisima, učestvovao je na međunarodnim kongresima kao predavač, na velikom broju kongresa, seminara, simpozijuma i stručnih sastanaka u našoj zemlji i inostranstvu.

Bio je mentor većem broju doktoranata i magistranata kod izrade njihovih doktorskih disertacija i magisterijuma, bio je recenzent u časopisima i knjigama, organizator održavanja sekcija za medicinu rada…

„U okviru međunarodne razmene stručnjaka bio sam na usavršavanju iz oblasti medicine rada i pulmologije u Moskvi, Petrogradu i Paviji na elitnim institutima i klinikama u tim zemljama. Kao viziting profesor u organizaciji Medicinskog fakulteta iz Niša držao sam predavanja u Italiji u Milanu. Napisao sam 5 knjiga iz oblasti pulmologije i medicine rada za studente medicinskog fakulteta, a bio je jedan od autora knjige „Medicina rada“ koja je bila namenjena studentima i specijalizantima medicine rada. U toku rada u JUAT-u (sadašnjiATS – Akreditaciono telo Srbije) položio sam kurs i dobio sertifikat za ocenjivača sistema kvaliteta za standard ISO 9001 i standarda ISO 17025“, govori Vladimir Popović.

Po odlasku u penziju nastavio je da radi kao konsultant u Zavodu za medicinu rada u Nišu kao pulmolog, kao konsultant u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika na železnici u Beogradu, kao član komisije za unapređenje kvaliteta rada i na poslovima tehničkog eksperta u sertifikacionom telu JUQS.

Posle 40-ak godina provedenih u Nišu, Popović se zbog poslovnih i porodičnih razloga preselio u Beograd, gde živi već 20 godina. Dolazi i u Vlasotince kod prijatelja, ali i u Gimnaziju prilikom odeležavanja jubileja. Iako je u devetoj decenji života, naš sagovornik je i dalje aktivan u struci.

„U ovom trenutku radim kao stručni saradnik u Zavodu za medicinu rada „Ergosana“ u Beogradu, kao specijalista medicine rada i pulmologije, kao ekspert kod implementacije standarda QMS (Sistem menadžmenta kvalitetom) i standarda OHSAS (Sistem menadžmenta bezbednošću i zdravljem na radu) u sertifikacionom telu JUQS. I dalje aktivno učestvujem na stručnim sastancima kao organizator i predavač i bavim se problematikom sudskomedicinskog veštačenja u medicini rada“, zaključuje Vladimir Popović.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.