Tim od petnaestak kuvara i njihovih pomoćnika svakoga dana u centralnoj kuhinji Predškolske ustanove „Vukica Mitrović“ u Leskovcu pripremi 4.500 obroka za mališane u devet leskovačkih vrtića, a na čelu tog tima je Divna Ilić, teta Divna, kako je mališani oslovljavaju.

Iako je njihova odgovornost ogromna, oči roditelja uglavnom su uprte u vaspitače jer su ljudi koji hrane njihovu decu u senci. Za njih nema nagrade ni priznanja, osim onih internih, a kontakti s decom su ograničeni, jer zadatak kuvara je da spreme ukusna jela, a servirke su one koje deca vide dok unose doručak, ručak i užinu.

„Najveća nagrada za mene i za sve nas u kuhinji je kada servirke vrate prazne tanjire“, priča za Jugmediu Divna koja, kao glavna kuvarica, pored organizovanja, podučavanja i praćenja rada, ali i apetita dece, i dalje kuva.

Centralna kuhinja je u vrtiću „Ciciban“ u kvartu Dubočica. Divna je ovde došla pre 30 godina. Završila je ekonomsku školu, smer komercijaliste i 13 godina bezuspešno pokušavala da nađe posao u struci. A onda se odlučila na prekvalifikaciju, pa završila školu za kuvara. Počela je kao pomoćni kuvar, ali njen dar je brzo prepoznat, pa je postala kuvarica, a već 15 godina vodi ovu kuhinju kao glavni kuvar. Za to vreme promenlo se sedam direktora, a Divna je konstanta.

„Do penzije još tri do četiri godine. Ne radujem joj se mnogo jer ne znam kako ću bez ovog posla i graje dece. Svih ovih godina posao kuvarice je moj prioritet, važniji, možda, i od porodice“, govori Divna blagim glasom.

Glavnu kuvaricu za predškolce u državnim vrtićima potražili smo kada smo čuli da se par dece iz vrtića „1001 radost“ organizovalo i zakucalo na vrata direktorke predškolske ustanove Olivere Tošić. Imali su ultimatum.

„Zove me direktorica jednoga dana i kaže da ima goste u kancelariji koji žele da se čuju sa teta Divnom. Malo se zbunim kada čujem glas dečaka“, prepričava Divna.

Dečak je, naime, u ime svojih drugarica i drugova zahtevao da se kolač u vidu bombice uveća ili da im umesto jednog daju dva.

„Znala sam da često deca traže dodatak svega što vole, pa i bombice, ali nisam verovala da je dotle došlo. Naravno, dečaku sam rekla da ćemo razmotriti njihov zahtev. Odlučili smo, međutim, istog dana da uvećamo bombice i sada su zadovoljni“.

Takve reakcije dece i takvi trenuci za nju su slavljenički.

Bombice se zamese sa mlekom, keksom, maslacem, orasima, suvim grožđem, džemom, i malo šećera u prahu.

„Naš zadatak je da osluškujemo želje dece. Na primer, voćne kompote smo izbacili iz jelovnika jer ih deca ne vole. Servirke ih vrate netaknute. Uvodili smo i ovsene pahulje, a za jaslenu grupe čokolino i medolino, što se daje i kod kuće, ali nisu hteli. Takođe,  za doručak smo spremali suvi vrat i slaninicu sa jajetom, ali većina dece nije htela takav doručak“, objašnjava.

Ali zato su nekoliko vrsta musaka, voćna čorbica i čorbasti pasulj za ručak – hit, budući da se traži i dodatak.

Ovde se sprema od 20 do 30 vrsta jela, a posebno je popularna čorbica od povrća, za koje majke često traže recept.

„Pored musaka od krompira, šargarepe, spanaća, i karfiola, spremamo musaku, pasulj, grašak, punjene paprike, boraniju, pire, restovan krompir, francuski krompir, užičku makaronu, ćufte, faširane šnicle sa garnirom, pilav, đuveč…“, nabraja Divna, koja kaže da su sva jela lagana, sa hladnim zaprškama.

Kuvari PU „Vukice Mitrović“ Leskovac retki su koji sve pite, kolače i ostala peciva sami spremaju. Sve je sveže, a vaš novinar je probao pogačice, koje naizgled nisu privlačile, ali posle probe došao je u situaciju da, kao i mališani, zamoli za – dodatak.

„To su recepti godinama usavršavani i ne želim sebi da pripisujem zasluge. Osim toga, postoje propisani normativi koji moraju da se poštuju. No, ipak, mora da postoji osećaj, talenat, ako nema toga, nema ni šmeka“, priča žena kojoj su baka i majka još u roditeljskoj kući prenele sva svoja kulinarska umeća.

Kuhinja je velika i čista, a iz nje se ne šire mirisi jer ih izvlače ogromni ventilatori. Kažu da je svake godine osavremenjuju sa novim aparatom. Tog dana je za ručak na meniju bio omiljeni pasulj, već spakovan i prekriven belim pokrivačima. Spremljen je za mališane iz Cicibana, a za druge vrtiće je već transportovan, pa su kuvari imali kratak predah.

Za 30 godina Divna je sa ekipom centralne kuhinje spremila blizu 36 miliona obroka, a za to vreme u vrtićima je boravilo oko 40000 dece.

This slideshow requires JavaScript.

„Retko me deca, i sada već odrasli ljudi, prepoznaju na ulici jer ja nisam izložena njihovim pogledama, ali se desi da me poneko i prepozna i zaustavi i to su uglavnom deca koja su boravila u Cicibanu. Svaki naš razgovor počinje i zvršava se hranom koju su jeli u svom vrtiću, a neko potraži i recept, devojke i žene uglavnom“, priseća se.

Divna je rođena u selu Belanovce, udala se u Leskovac, gde joj sada žive dva sina i dvoje unučadi. Kaže da i kod kuće još kuva i da joj je drago kada joj snaha potraži savet i recept.