Listajući skoro jedan novinski portal, naiđem na vest (doduše iz 2022.), o četiri vrste najboljeg sira iz Srbije, po rangiranju svetski priznatog portala: TASTE ATLAS – ATLAS UKUSA. 

A šta je TASTE ATLAS? Na Wikipedia, oni sebe predstavljaju kao iskustveni turistički On-Line vodič za tradicionalnu hranu,koji objedinjuje autentične recepte, kritike kritičara hrane i istraživačkečlanke o popularnim jelima i sastojcima. Siguran sam da mnogi u Srbiji nisu zadovoljni nominovanim sirevima, ali verujem da je žiri imao nepristrasnu ocenu, jer je TASTE ATLAS, potral iz inostranstva. A, nominovani su: Zlatarski sir, Pirotski kačkavalj, Miročki sir i Somborski sir iz kačice.

Da vam ne nabrajam, svako ko se danas koristi savremenim sredstvom komunikacije-telefonom ili računarom, vrlo lako može proveriti koja su to jela i proizvodi iz Srbije na spisku ovog portala https://www.tasteatlas.com/serbia

Moguće je da neki proizvodi nedostaju, jer je Srbija bogata ovakvim proizvodima, ali verujem da za to sigurno postoji opravdani razlog, jer se ocenjivanje jela vrši praćenjem recenzija iz restorana u kom su ta jela na meniju, dobijanjem određenog sertifikata ili žiga kvaliteta zemlje iz koje je predmet ocene, kao i praćenjem članaka i recenzija poznatih  kritičara hrane.

I nekako  u  isto vreme, saziva se novi saziv NSRS, da Srbija dobije novu Vladu i novog ministra poljoprivrede, veoma bitnog segmenta privrede Srbije. Da se razumemo, meni personalno ništa ne znači ime ministra, ali mi je  bitno šta i kako se ta osoba, na tom važnom mestu, ophodi prema poljoprivredi uopšte. Ovo kažem jer prvi rezultati popisa poljoprivrede u 2022. pokazali su  da je u periodu 2018-2022. broj registrovanih gazdinstava opao za 10 odsto, na nešto više od pola miliona. Raspoloživog zemljišta je manje za šest odsto, a  ukupna poljoprivredna snaga je manja za 14 odsto i isnosi oko 1.151.000, sa prosečnom starosti nosioca gazdinstva od 60 godina. Ovo su svakako rezultati koji treba da podstaknu na razmišljanje kako da se u ovo doba nove trasformacije sveta prilagodimo i zauzmemo mesto koje zaista zaslužujemo kao država.

I tu dolazim do glavne teme ovog pisanja – proizvodi sa geografskim poreklom. Proizvodi koji svoju zaštitu vuku iz tradicije, koji imaju ulogu da očuvaju ukuse koje pamtimo iz detinjstva, da sačuvamo vrste i rase od kojih se ovi proizvodi spremaju i proizvode, da sačuvamo genetski materijal životinja, da nekim ljudima omogućimo ekonomsku nezavisnost i na kraju da mnoge porodice ostanu na selu, i samim tim smanjimo migracije u veće gradove.

Ako pogledate sajt ministarstva poljoprivrede, naći ćete podatak da je zaštićeno 57 proizvoda. Međutim, situacija je potpuno drugačija. Po važećem Zakonu o šemama kvaliteta, trenutno se sertifikuje 11 proizvoda koji se mogu naći na tržištu. Da vam ne nabrajam koji su to proizvodi, ovde je link za Facebook stranicu Saveza “Original Srbija”, koji okuplja proizvode sa geografskim poreklom i na kom ćete videti sastav te prehrambene “reprezentacije” Srbije https://www.facebook.com/savezoriginalsrbija/ . Sam Savez “Original Srbija” ima svoj žig kvaliteta, koji je automatski ulaznica za gore pomenuti Atlas Ukusa i samim tim, svi ti proizvodi se nalaze na listi tog portala, među 10 hiljada jela i proizvoda iz celog sveta.

I verujem da bi broj zaštićenih proizvoda svakako bio veći da je u periodu od 2018. do danas Ministarstvo poljoprivrede imalo malo više razumevanja za razvoj i popularizaciju proizvoda sa geografskim poreklom . Pod tim podrazumevam usvajanje novog Zakona o šemama kvaliteta koji od 2018. čeka na usvajanje. Svestan sam svih prepreka koje su se dešavale za sve ove godine, jer sam  sve vreme imao komunikaciju sa predstavnicima ministarstva, ali nažalost više instance nisu imale razumevanje za usvajanje novog Zakona.

Novi Zakon je pripreman uz pomoć eksperata iz Francuske i Italije. Par godina je trajala priprema ovog zakona, a najveća dobit od njegovog usvajanja i primene istog, bila bi zaštita tri proizvoda iz Srbije na nivou Evropske unije. Po preporuci eksperata iz EU predviđeno je da se zaštite Ariljska malina, Pirotski kačkavalj i Fruškogorski lipov med. Sam proces zaštitet bilo kog proizvoda dugo traje i košta, a mi bismo imali pomoć eksperata sa iskustvom. Možda je nekom čudan ovaj spisak proizvoda za zaštitu na nivou EU, ali svakako morate razumeti da se odbijanjem jednog proizvoda iz nekog razloga, za taj proizvod završava proces zaštite u EU. Takođe, u zakonodavstvu EU postoji mogućnost prigovora, bilo neke susedne zemlje ili neke zainteresovane strane, pa su zbog toga predloženi ovi proizvodi. Za Srbiju je važno da ova tri proizvoda “probiju led” i naprave put za druge proizvode sa geografskim poreklom, koji svakako zaslužju svojim kvakitetom da se nađu na tržištu EU. Ovo je bitno i zbog proizvođača ovih proizvoda, jer bi povećanje proizvodnje ovih proizvoda povećala ekonomsku snagu gazdinstava i regiona odakle ovi proizvodi dolaze.

Novi Zakon predviđa i još jedan vid zaštite nekog proizvoda, a koji nismo imali u našem dosadašnjem zakonodavstvu. To je zaštita Garantovano Tradicionalnog Specijaliteta, koji predviđa zaštitu nekog tradicionalnog jela, npr: komplet lepinje, tarana, samsa, banica, kitnikez, makovnjača, mućkalice, itd.

Dakle, kapaciteta imamo (za sada), proizvode imamo (još uvek), proizvođače imamo (za sada), ali  zakonodavna strana treba da prepozna šta ima u ponudi i kako da svoju zemlju predstavi svetu.

Atlas Ukusa nas u svetu predstavlja preko slika i recenzija, a svakako bi bilo dobro da se Ariljska malina, Pirotski kačkavalj i Fruškogorski lipov med, nađu na trpezama van Srbije. Jer, najbolja i najeftinija reklama je preko stomaka.  Zadovoljan stomak priča sve jezike.