Gimnazijalka iz Vranja Mila Trajković poseduje takav slikarski dar da svojim radovima uvek prijatno iznenadi mentore u Likovnoj radionici Narodnog univerziteta, gde skoro četiri godine uči tajne slikarskog zanata. Ona to tako predano i temeljito radi da veoma često svoju naslikanu sliku dovede do perfekcionizma i samim tim ostavi bez teksta voditelja ove radionice i akademskog slikara, Vesnu Marinković Stanković.

Crtež joj je senzibilan i precizan, izbor motiva zanimljiv, a od sebe traži najviše i sebi je najstrožiji kritičar sa istančanim osećajem za lepo.

Mila voli da crta otkako zna za sebe. Volela je to da radi vodenim bojama, koje su i danas njena omiljena tehnika. Da se bavi ozbiljnije crtanjem odlučila je kada je krenula u peti razred osnovne škole. Tada je sebi kupila svesku koja joj je služila samo za crtanje i od tog trenutka je bukvalno počela njena crtačka karijera.

Međutim, kako je vreme odmicalo ona je sve više želela da se usavršava i zato je najpre nameravala da se upiše u Školu animiranog filma, ali kada je saznala da u njenom gradu postoji Likovna radionica shvatila je da je njeno mesto tamo. I nije se prevarila.

“Pored toga što je Likovna radionica mesto gde se mnogo crta, slika, čak i vaja u njoj pronalazim i osećaj sigurnosti i porodice. Njeni članovi čine jednu veliku porodicu i sve nas pored umetnosti, povezuje mnogo ljubavi, razumevanja i brige jedni za druge. To je moje omiljeno mesto gde znam da uvek mogu da se vratim”, priča Mila.

Ona takođe ističe da u njenom prostoru vlada izuzetna radna atmosfera i kada neko naiđe na problem u slici ili crtežu ima kome da se obrati za pomoć. Za sve njih tu je njen voditelj Vesna koja za našu sagovornicu predstavlja nekog na koga može da se ugleda, ne samo u slikarskom pogledu, već i u životu.

“Zbog samog odnosa Vesne sa polaznicima radionice, radionica i jeste jedno posebno mesto koje mi je definitivno promenilo život”, tvrdi Mila.

U ovom periodu svog likovnog razvoja ona neumorno traži i svoju autentičnost i originalnost trudeći se da ih pronađe u raznim slikarima. Kaže da joj je najteži deo u ovom poslu da pronađe šta će da slika. Ume da bude jako izbirljiva zato što traži forografiju koja će najbolje da se uklopiu ono što je ona zamislila.

“Posle toga sledi skica koja je pola posla. Kada sam zadovoljna skicom uglavnom je bojim široko nekim srednjim tonom i onda postepeno sve više ulazim u senke i detalje”,ističe Mila.

Iako je duboko zagazila u slikarske vode ova talentovana devojka još uvek nije donela odluku koji će fakultet da upiše, ali je zato obećala sebi da će tokom života završiti Likovnu akademiju ako se to ne desi odmah posle srednje škole.