Samo 600 do 650 metara makadamskog puta deli meštane naselja Aište od varoši Predejane i ostatka sveta u danima kada sve češći pljuskovi pokrenu vodu sa brda, ali i tokom zime. Tada do stotinak stanovnika ovog naselja ne može ni Hitna pomoć, ne mogu ni automobili, ništa osim jakih džipova koje ne poseduju siromašni stanovnici dela Predejana na teritoriji grada Leskovca.

Tada ovu mahalu bez asfaltiranih sokaka, koji imaju naziv ulica, poplavi blato, a bujica pomešana vodom, kamenjem i blatom dodatno razori put sa visokim usponom do Aišta. Ovim putem bavila se lokalna samouprava, no, asfaltiranje je započeto, pa prekinuto.

“Trideset i kusur godina dobijamo lažna obećanja da će nam se put asfaltirati, ali od tih obećanja i dalje nema ništa. Pre dve godine je bilo obećano da će se jedna deonica od 360 metara, od ukupno 600 do 650, asfaltirati, ali je asfaltirno samo 120. Gde je otišao novac za planiranih 360 metara asfalta, nama nije poznato. Hteli smo i sami da prikupimo novac koliko je to moguće, a da ostatak pomogne grad Leskovac, ali nam na taj predlog niko nije odgovorio”, jada se u razgovru za Jugmediu Milan Stanković iz ovog naselja.

Uspon do vrha Aišta, koje je takođe brdovito ali živopisno mesto, je otežan i u toplim i mirnim danima jer je su od puta ostali samo krateri.

“Svakog meseca svaka porodica iliti vozač mora da odvoji poveću sumu novca za održavanje automobila, koji se učestalo kvare, a da bi vam situacija bila jasnija, zbog takvog stanja Hitna pomoć jedino izlazi do Aišta sa terenskim vozilima u kojima jedva stane samo pacijent”, priča mlađi čovek sa dvoje dece i ostarelim roditeljima, koji radi u Leskovcu i koji zahteva anonimnost.

“Neka nam daju dozvolu da sami radimo, ako je toliki problem novac. Napravićemo kuluk, kao nekada što se radilo. Imamo ručne alate, neki od nas traktore, a prikupićemo novac za iznajmljivanje bagera”, priča u očaju otac ovog mladog čoveka koji je nekada hranio porodicu zidarstvom.

Naši sagovornici se žale i na drugi problem, na lošu elektrifikaciju naselja, za koju tvrde da je u haosu.

“Ulična rasveta je bila promenjena i nakog mesec dana neki broj svetala ne rade već godinu dana. Ne popravlja se. Postoje i drvene bandere koje samo što ne popadaju, ali gradska vlast na to ne obraća pažnju u smislu da li će te bandere možda pasti i povrediti nekog”.

Ipak, od drugih sagovornika saznajemo, da neki od meštana sami “krpe” sporan put tako što iskopavaju pesak, mešaju sa zemjom i time popunjavaju najudarnije rupe.

“Imali smo slučaj da je zbog neosvetljenog mesta jedna žena upala u potočić koji prolazi kroz naselje i da je posle nekog kratkog vremena preminula od zadobijenih povreda. Gradska vlast je poslala svoju mašinu „skip“, koji je samo promenio jednu cev za kanal koji se uliva u potok i koji je još više uništio put”, priča druga porodica Stanković iz Aišta.

Svi naši sagovornici ukazuju i na treći problem, na visinu nadvožnjaka na samom početku puta ka mahali.

“Njegova visina nije predviđena za veća vozila od 1,90 metara, pa tako kada se kupi neki nameštaj ili građevinski materijal, moramo dodatno angažovati još jedan prevoz da bi doprli do svojih domova”, pričaju meštani Aišta, čiji se glas, izgleda, decenijama ne čuje.

Inače, radno sposobni meštani Aišta egzistenciju za svoje porodice obezbeđuju uglavnom radom u industrijskim preduzećima u Leskovcu.

Na naslovnoj fotografiji deo ulice Sinadina Milenovica

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Amabasada SAD, a administrira Media i Reform centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneti u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD, već mišljenje autora.