Diplomirani poljoprivredni inženjer Boban Stanković iz GG „Za Leskovac – Zajedno“ izneo je niz zanimljivih predloga za stabilnost i razvoj poljoprivrede u Leskovcu i Jablaničkom okrugu, uz napomenu da bez razvoja poljoprivrede nema ni razvoja drugih privrednih grana.
On je kao ključnu meru naveo hitnu izgradnju prijemno-distributivnog centra u Zelenoj zoni severne industrijske zone, formiranje agrarnog budžeta, izradu dugoročne strategije razvoja poljoprivrede, kao i izgradnju malih akumulacija, jačanje položaja žena i mladih na selu i nastavak elektrifikacije polja.
„Svedoci ste da poslednjih meseci imamo velike oscilacije cena poljoprivrednih proizvoda, od ekstremno niskih do neverovatno visokih. Na primer, cena paradajza i krastavaca na zelenim pijacama je 20 dinara, dok su na kvantaškim pijacama i u marketima 150, 200 pa i više dinara. Ovakve oscilacije cena nisu dobre. One ne odgovaraju ni poljoprivrednim proizvođačima, ni distributerima poljoprivrednih proizvoda. Postoji rešenje. Ministarstvo poljoprivrede mora da preuzme odgovarajuću ulogu i kontroliše uvoz proizvoda iz susednih zemalja. No, to ćemo ostaviti njima“, započinje Stanković sa obrazlaganjem svojih predloga.
Ponavlja da je poljoprivreda tradicionalno rizično zanimanje, ali da se uprkos tome veoma veliki broj gazdinstava bavi ovom granom. „Govori se o poljoprivredi u ovom privrednom, ekonomskom, socijalnom i političkom ambijentu veoma odgovorno“, dodaje on.
APEL
„Na samom početku bih apelovao na sve ljude koji se nalaze na odgovornim mestima u Leskovcu, gde se donose važne odluke za leskovačku poljoprivredu i leskovačke seljake, da stalno sugerišu svojim šefovima, načelnicima, a zašto ne i gradonačelniku, da poljoprivreda jeste i mora biti zamajac sveukupnog razvoja. Zato poljoprivredi treba posvetiti posebnu pažnju, jer bez razvoja poljoprivrede nema ni razvoja drugih privrednih grana.“
Kao posledica neuređenog poljoprivrednog sistema i tržišta, dolazi do velikih oscilacija, tako da se paradajz i krastavci ovih dana prodaju na zelenim pijacama po 20 dinara, dok na kvantaškim i u marketima cena dostiže 150 dinara.
„Poslednjih meseci imamo velike oscilacije cena poljoprivrednih proizvoda, od ekstremno niskih do neverovatno visokih. Ovakve oscilacije cena ne odgovaraju ni poljoprivrednim proizvođačima, ni distributerima poljoprivrednih proizvoda“, smatra Stanković.
On smatra da postoje rešenja, a prva je da Ministarstvo poljoprivrede kontroliše uvoz poljoprivrednih proizvoda. Međutim, ima i konkretne predloge za grad Leskovac, odnosno načine kako da lokalna samouprava reši nagomilane probleme u ovoj oblasti.
REŠENJE
„Rešenje za područje Zelene zone sever je izgradnja u što kraćem roku i stavljanje u funkciju prijemno-distributivnog centra. Naravno, taj centar trebalo bi da prati i prerađivačke kapacitete, tj. objekti za klasiranje i sortiranje hrane. Kako realizovati taj prijemno-distributivni centar? Pored sopstvenog znanja, moramo koristiti i iskustva iz zemalja Evropske unije. Na primer, prijemno-distributivni centar Venilo u Holandiji, koji se nalazi na jugoistoku Holandije, blizu granice sa Nemačkom, je potpuno u vlasništvu privatnog kapitala. Sličan centar u Veroni na severu Italije je u vlasništvu grada. Kako rešiti problem kod nas? Rešenje je negde između. Imamo rešenje, nije sramota pitati. Ako ljudi koji su zaduženi ne znaju, evo tu smo da im pomognemo“, priča Stanković.
Bitno je, kaže, ojačati poverenje između poljoprivrednih proizvođača i lokalne samouprave. „Već danas moramo razmišljati o agrarnom budžetu za narednu godinu. To poverenje sigurno bi bilo ojačano ukoliko bismo naredne godine imali jedan izdašan agrarni budžet, koji svakako ne sme biti manji od 5 procenata ukupnog budžeta grada Leskovca. Taj budžet mora da bude s projekcijom petogodišnjeg budžeta. Tokom tih pet godina proizvođači će imati sigurnost u proizvodnji i moći će da planiraju razvoj svoje proizvodnje. Takođe, ako imaju mogućnosti, moći će da razmišljaju i o proizvodnim kapacitetima.“
Takođe smatra da je potrebno formirati tim i usvojiti dugoročnu Strategiju razvoja poljoprivrede grada Leskovca, sa jasno definisanim strateškim ciljevima, proizvodima i realizacijom tih proizvoda, kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu.
„Da bismo sve ovo realizovali, imamo predlog: da se uputi apel Ministarstvu poljoprivrede da se deo nadležnosti tog ministarstva, ali i odgovornost, svede na nivo lokalne samouprave. Predlog je i da grad Leskovac učestvuje u pomaganju i osnaživanju zadruga i udruženja, ali ne političkih, već onih zasnovanih na pravim ekonomskim principima. Dakle, zadruga ili udruženje mora omogućiti jeftiniju proizvodnju ako uspe da se bavi preradom i, naravno, realizacijom proizvoda na domaćem i svetskom tržištu. Tek tada će zadruga opravdati svoje postojanje.“
OJAČATI POLOŽAJ ŽENA I MLADIH
Takođe smatra da bi trebalo ojačati položaj žena i mladih u selima kako bi se zadržali, a ne otišli. „Jedno od rešenja jeste bolja infrastruktura – bolji putevi, jačanje struje, vode, interneta i, naravno, školskih i zdravstvenih usluga.“
Za sve ove aktivnosti, dodaje, Grupa građana „Za Leskovac – Zajedno“ ima tim zadužen za poljoprivredu, s aktivnostima, snagom i voljom. „Pozivam sve poljoprivredne proizvođače i kolege iz struke, koji imaju energiju, da nam se pridruže u realizaciji svih naših ciljeva, a naš glavni cilj jeste obrazovan, zadovoljan i bogat seljak.“
Osvrćući se na vremenske prilike, posebno na dugu sušu, Stanković predlaže da se već sada razmišlja o izgradnji malih akumulacija koje bi služile poljoprivrednim proizvođačima za navodnjavanje proizvoda, posebno u brdskim predelima. „Pohvale za rad lokalne samouprave na elektrifikaciji sela. Odličan projekat. Nekoliko sela već ima elektrifikaciju, ali postavljam pitanje zašto je prestala?“ zaključuje Stanković svoje izlaganje.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Boban Stanković Bobi izmislio vruću vodu. On dugi niz godina radi u PSS pa što nije unapredio poljoprivredu za platu koju prima nego preko GG za Leskovac zajedno sad pametje.. A i njegovi kolege iz Odeljenja za poljoprivredu počev od Sokolovića, preko šefice poljoprivrede do šefa odeljenja sa kojima PSS sarađuje dugi niz godina što nisu zajednički napravili jer za to primaju platu.
Za šta si ti prijatelju godinama primao platu?
A ovaj Zdravković jedva dočekao.
Au,pa vi bogovi ste stvarno u velikom problemu.!!Da li je moguće da na“udarac“u praporce vašeg botovvodje jurišate ko „mušice na lepak“.Ej,ćutite danima i onda kad vidite Zdravkovića ajmo u „napad“.(nisam simpatizer pomenutog jer su ćutali godinama)
Sad će BobI u komunističkom tekstu da napada,čini mi se da se „loži“ na „debele“.A možda i grešim.Sigurno.
Ovo saopštenje je ozbiljan udar na službe koje se bave poljoprivredom i koje izgleda nisu ništa radile!
Al ima dani krompira, paprike, kruške, jagode i prezenti i puni gepici.
Sjašite više s tu poljoprivredu postoje i druge grane privrede.
Neće odustati dok i nju ne „poprave“
Rođeni brat njegov radu u pdeljenje poljoprivrede pa što ne apeluje na načelnika da unaprede poljoprivredu.
Strategiju poljoprivrede je grad trebao da uradi odavno. Ali kakvi vode resor poljoprivrede upitno vrlo.
Naprimali se plate a zauzvrat ništa nisu radili pa će sad pametuju preko udruženja istranke.
Te predloge da daš Daliboru svom direktoru pa zajedno opravdajte platu, seminare, službeni automobil. gorivo i dnevnice.
Šta on ima veću platu od tvog bolovanja.Pošteno nije u redu.A što vi bogovi ne štrajkujete,nemoj da botujete.Ili „štrajkute s gladju“,ne jedite sendviče.
Od kad znam poljoprivrednici samo kukaju. Te ne isplati im se, te skupo đubrivo te ovo te ono a puni ko brod. Nas građane mogu da kupe kako stojimo. I kad dođu u grad puna kolica kupuju po marketima ne pitaju šta košta. Loše im a uvode parna grejaja, voze kola i lepo obučeni. Kupuju skutere, motore i idu na more. Azdisalo to sve.
U ovom delu Srbije zabeležen je najveći prosek plate od 175.000 RSD: Evo gde su primanja najmanja
Prosečna junska neto zarada u Srbiji je prema podacima koje je danas objavio Republički zavod za statistiku iznosila 95.804 dinara a razlike u primanjima po pojedinim mestima su tolike da je prosečna plata u opštini Stari grad kao najveća u republici -174.043 dinara bila više nego dva i po puta veća od plate u Bojniku gde je zabeležen najmanji prosek- 64.174 dinara.
Osim navedenog Starog grada, prosek veći od 100.000 u junu je imalo još devet beogradskih opština i to Voždovac, 126.587 dinara, Vračar, 162.932 dinara, Zvezdara, 124.628 dinara, Zemun, 112.769 dinara, Novi Beograd, 157.269 dinara, Palilula, 108.622 dinara, Rakovica, 108,353 dinara, Savski venac, 156.429 dinara i Čukarica, 114.808 dinara.
Van Beograda šestocifren prosek zabeležen je samo u Novom Sadu i iznosio je 110.541 dinar, u Lučanima, 101.820 dinara, Boru, 106.589 dinara i niškoj opštini Medijana, 105.066 dinara.
Zdravkoviću bolje se ovim bavi!
100.000.000 dinara je budžet poljoprivrede ili Bobi agrarni budžet za 2025 goninu. Malo li je?
Ti i tvoj brat ste poljoprivredni inženjeri, godinama primate platu iz budžeta a strategije poljoprivrede nema?
Što hitnije uraditi Strategiju razvoja poljoprivrede.