Na današnji dan 6. septembra 1944. godine, tačno pre 80 godina u 12.18 sati, počelo je savezničko bombardovanje grada Leskovca. Tog kobnog dana na Leskovac je bačeno 69 tona bombi i do dana današnjeg broj žrtava nije poznat. Tada su poginuli nevini građani, Leskovac je bio sravnjen, i doživeo razaranje kakvo do tada niko nije video.

U čast poginulima, i na dan sećanja osme decenije od bukvalnog uništenja grada, održana je Izložba publikacije iz fonda biblioteke pod nazivom „Dan sećanja na stradale Leskovčane u savezničkom bombardovanju 6. septembra 1944. godine“, za koju su zaslužni kustos i istoričar Vladimir Petković i muzejski pedagog Žaklina Islamović. Izloženi su i predmeti u Narodnoj biblioteci, sve u saradnji dve kulturne leskovačke ustanove.

This slideshow requires JavaScript.

Na publikacijama su se mogle videti istaknute fotografije ruševine „Garetove palate“ koja je i dan danas na istom mestu, ali renovirana. Zatim, avioni bombarderi, Kuća Sotira Ilića nakon bombardovanja, izgled Leskovca, ruševina palate Lazara Jovanovića, srušen hotel Kostić, srušene kuće, ali i krateri od bombi kao i jedna bomba iz tog kobnog perioda. Jedna od najsrceparajućih fotografija na izložbi bila je „Ratna siročad iz Leskovca“.

Direktorka Narodne biblioteke „Radoje Domanović“ Vesna Ilić istakla je da je važno da ovaj događaj ne ostane deo istorijskih knjiga, već da ga pamtimo i prenosimo budućim generacijama.

„Danas smo se okupili da bi obeležili jedan od najtragičnijih trenutaka u istoriji našeg grada – bombardovanje Leskovca 6. septembra 1944. godine. Tog dana naša mirna zajednica postala je svedok razaranja koja je ostavila neizbrisiv trag u sećanjima svih onih koji su preživeli kao i u srcima nas potomaka. Iako je bombardovanje izvedeno u kontekstu ratnih dejstava i težilo ka oslobađanju ne smemo zaboraviti na ljudsku cenu koju smo tada platili. Zbog toga danas stojimo ovde kako bismo odali počast svim stradalima nevinim žrtvama tog razornog napada“, kazala je Ilićeva.

Ilićeva je poručila da sećanje na stradale nije samo obaveza prema prošlosti, već je lekcija za budućnost, da se slične tragedije više nikad ne ponove.

„Neka ovaj trenutak bude podsećanje na snagu našeg naroda i našeg grada. Na solidarnost i zajedništvo koji su nas kroz istoriju održali“, kazala je direktorka.

Direktor Narodnog muzeja Nebojša Dimitrijević osvrnuo se na viševekovnu istoriju Leskovca koji je spaljivan dva puta za vreme Osmanske vladavine i dva puta nastavio da živi.

„Šesti septembar 1944. godine nije značilo samo uništenje grada, zgrada, ulica i kuća značilo je uništenje društva, jednog vida života. Nakon toga promenio se izgled grada, duh grada. Ovo bombardovanje predstavlja jednu opštu granicu između ne samo života i smrti, nego između vas i stene“, rekao je Dimitrijević.

This slideshow requires JavaScript.

Dimitrijević je istakao da nažalost mnogo malo ljudi zna o ovom događaju i dešavanjima, kao i da malo ljudi poklanja pažnju.

„Negujući tu kulturu zaborava jednostavno prizivamo da buduće generacije od zaborava na ono što se nama danas dešava“, dodao je Dimitrijević.

This slideshow requires JavaScript.

Leskovac je nakon tog strašnog dana uspeo da se podigne iz pepela, da se obnovi i da ponovo postane mesto života, nade, vere i boljeg sutra. Zato nikada ne zaboravimo ovaj dan, i zavuek pamtimo imena žrtava.