Vlada Srbije zatražila je od Republičkog zavoda za statistiku da sprovede istraživanje o strukturi cena osnovnih životnih namirnica u maloprodajnim lancima za prvih šest meseci ove godine.
Slično istraživanje RZS je uradio i prošle godine, takođe na zahtev Vlade, kada je rezultat pokazao da trgovačke marže uopšte nisu toliko visoke koliko je pokazalo slično istraživanje koje je tada sprovela Narodna banka, piše Nova ekonomija.
U Službenom glasniku je pre nekoliko dana objavljeno rešenje u kojem se navodi da je RZS-u raspoređeno 6.000.000 dinara iz tekuće budžetske rezerve radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za sprovođenje istraživanja o trgovinskim maržama na cene odabranih proizvoda u maloprodaji.
Na upit Nove ekonomije, iz RZS su naveli da će za potrebe Vlade sprovesti istraživanje o strukturi prodajnih cena za odabrane proizvode (osnovne životne namirnice) u maloprodaji. „Istraživanjem će biti obuhvaćeni maloprodajni lanci u Srbiji“, navodi se u odgovoru RZS-a.
Šta je pokazalo prethodno istraživanje?
RZS je prošle godine sproveo Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini, kao i Istraživanje o strukturi prihoda od prodaje proizvoda prehrambene industrije. U okviru publikacije „Trendovi, IV kvartal 2023“ objavljeno je „Istraživanje o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji i njihov uticaj na cene hrane u Srbiji“.
Kako se navodi u javno objavljenom izveštaju, prosečna stopa bruto marže u subjektima u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosila je 14,9 odsto u periodu od januara do aprila 2023.
Sa druge strane, istraživanje je donelo i podatak da su marže proizvođača u prvih šest meseci 2023. u proseku iznosile 54,1 odsto, što znači da su bile 3,6 puta veće od prosečne marže u trgovini na malo.
Osim podatka o prosečnoj marži za sve posmatrane subjekte koje je istraživanje RZS-a obuhvatilo, trgovci su razvrstani i u dve grupe, „Vodećih 20“ i „Ostali“.
Naime, kako se ukazuje, dvadeset vodećih subjekata u trgovini na malo („Vodećih 20“) imali su udeo u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda od oko 83 odsto, dok su samo prva tri subjekta imala udeo od 48,9 odsto.
Prosečna stopa bruto marže (za sve proizvode) kod grupe „Vodećih 20“ iznosila je 14,6 odsto, pri čemu je najviša prosečna marža u ovoj grupi iznosila 23,8 odsto, a najniža 5,1 odsto. Kod grupe „Ostali“ prosečna marža je nešto viša i iznosila je 16,9 odsto.
Istraživanje RZS-a o maržama, koje zapravo predstavljaju neposredni profit od prodaje nakon eliminisanja troškova proizvoda, jedno je od retkih (ako ne i jedino poslednjih godina) na ovu temu.
Istraživanje koje bi trebalo da pokaže kakvo je stanje konkurencije na tržištu prehrambenih proizvoda trenutno sprovodi i Komisija za zaštitu konkurencije, ali ono još uvek nije objavljeno.
Kako su ranije naveli iz te institucije za Novu ekonomiju, analiza Komisije odnosiće se na period 2018-2022. i obuhvatiće proizvođače, prerađivače, uvoznike, trgovinu na veliko i trgovinu na malo nekoliko osnovnih prehrambenih proizvoda iz potrošačke korpe, kao i njihove marže.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Džabe rade istraživanja. Bolje da je Vlada dala nalog da se uradi Strategija razvoja trgovine koju Srbija nema.
15%, 50% marze znaci ekstra profit proizvodjacu i trgovini. Postoji niz protesta pocev od suzdrzavanja od kupovine odredjene gupe proizvoda cemu sindikati ne pribegavaju a jako su korisni. Objavom da ce naredne nedelje biti bojkotovana kupovina mesa, pokazace se koliki gubitak mogu da dozive i proizvodjaci, ali i trgovci. Najava sluzi da se gradjani unapred snabdeju, a da potom apstiniraju 7 dana. Poneko ce prekrsiti ovaj bojkot. Ali proizvodjac i trgovac koji zive od vecine kupaca, a ne pojedinaca, dozivece nokdaun. Ta pokazna vezba pokazala bi proizvodjacu i trgovcu da rade za kupce a ne za sebe, da su zapravo oni ti koji zavise od potrosaca, a nije obrnuto.
Dalje, najavom bojkota deterdzenta, sredstva za higijenu, bio bi opsti kolaps medju proizvodjacima i trgovinama. Za 7 dana oni bi izracunali svoje gubitke i nakon ove disciplinske kazne od strane potrosaca, oni bi se doveli u red. Marze bi pale na realnih 10%.
Pitam:
Ko su proizvodjaci da lovom u mutnom sticu enormna bogatstva dok se mi sa povecanjima penzija i plata jurimo, tacnije kaskamo za poskupljenjima?
Pozivam SVA UDRUZENJA POTROSACA da ostvare jedinu funkciju zbog koje postoje a to ZASTITA POTROSACA.
Neka prekopiraju modele iz sveta. Osnov sada imaju. A to su rezultati ovih istrazivanja koji pokazuju da se Srbija sa ovakvim proizvodjacima i trgovcima pretvorila u CRNU BERZU.
Otkud pravo ikome da nekaznjeno i neovlasceno naduvava cene i ekonomski iscrpljuje gradjane koji ionako tesko zive niskim standardom?
Zar gradjani zasluzuju ovakve samozive prouzvodjace i trgovce?
Molim da objavite moj komentar i pozivam gradjane DA SE ODMAH UKLJUCE u pitanja vazna za svoju buducnost. Potrebno je da pokazu inicijativu jer Vlada RS osim golog istrazivanja nece nista uraditi. Znate zasto? Pa oni ne zive od plata. Imaju kartice pune para iz inostranstva a i od domacih izvodjaca sa tendera. Ranije se nosio poklon sada se daje finansijski napunjena zlatna kartica u ime zahvalnosti za lobiranje za litijum, za lokaciju, za prostorni plan i minihidroelektranu, za gradjevinsku dozvolu, za izvodjenje radova na izgradnji puteva, stadiona, bolnica, za javno privatna partnerstva, koncesije bez javnih tendera i tako dalje. Svi oni pored zvanicne plate od 100 000 Imaju jos po 1 000 000 dinara mesecno. Sit gladnom ne veruje.
Zato, ustanimo da odbranimo gole zivote sebe i svoje dece od bahatih svuda oko nas.
Cim cilj nije bolji zivot gradjana, samo gube vreme dok se trgovci i proizvodjaci bogate jos vise.