Kroz pisanu reč dijalekt se čuva od zaborava

Muzej Ponišavlja objavio publikaciju „Jezik zavičaja, zavičaj u jeziku“ autora Zorana Panića, našeg saradnika iz Pirota

U izdanju Muzeja Ponišavlja u Pirotu iz štampe je izašla publikacija pod nazivom „Jezik zavičaja, zavičaj u jeziku“, čiji je autor novinar iz Pirota Zoran Panić, naš saradnik od početka rada Jugmedie. Reč je o seriji tekstova koje je Panić tokom prošle godine objavio na našem portalu u okviru projekta „Govorićemo pirotski (Če oratimo na pirotsći)“ koji su izazvali veliko interesovanje čitalačke publike. Sagovornici su iz različitih oblasti i veliki su borci za očuvanje lokalnog dijalekta.

Radi se o projektu koji je na konkursu za medijske projekte 2023. godine sufinansirao Grad Pirot. Ova publikacija je još jedan doprinos očuvajnju pirotskog dijalekta kojim se Piroćanci ponose.

U svojoj uvodnoj reči naslovljenoj „Šerovanje i lajkovanje“, autor piše da nije ni slutio da će tekstovi objavljeni u okviru projekta „Govorićemo pirotski (če oratimo na pirotsći)“,  objavljeni na portalu Jugmedia, izazvati takvo interesovanje – i to ne samo Piroćanaca kojima je to govor zavičaja i podsećanje za one koji su ga možda zaboravili, već i za one kojima naš dijalekt nije blizak, ali ih podseća na bogatstvo dijalekata Srbije.

„Кad kažem izazvao ineresovanje, mislim prvenstveno na društvenim mrežama. Tekstovi objavljeni od maja do novembra 2023. godine su, kako se to kaže digitalnim jezikom, su šerovani i lajkovani, odnosno išli su od čitaoca do čitaoca i veliki broj njih ih je pročitao. Sudeći po komentarima, dobro je da se i na ovakav način sačuva dijalekt, koji se, kako često znamo da kažemo, uz ćilim, kačkavalj i peglanu, smatra za još jednim pirotskim brendom.Кada sam dotadašnjem direktoru Muzeja Ponišavlja Saši Jovanoviću ponudio ove tekstove, nije bilo dileme: treba to sačuvati i kroz pisanu reč i staviti među korice kljige. Sve je to sproveo u delo sadašnji direktor Bojan Randjelović“, ističe Panić.

Kako navodi, veliku zahvalnost duguje svim sagovornicima koji su, svako iz svog ugla, dali pečat i pokazali da su borci za očuvanje dijalekta.

„Oni koji stvaraju na dijalektu jasno su poručili da se i kroz pisanu reč dijalekt čuva od zaborava. Dragocena su razmišljanja svih njih, autora knjiga iz zavičajne građe, profesora srpskog jezika i književnosti i studenata koji studiraju van Pirota, umetnika, rođenih Piroćanaca i onih koji su došli sa strane, predstavnika gradske vlasti…  Zahvalnost dugujem  pojedinim sagovornicima koji su iz svojih knjiga izvukli neke od primera kao ilustracije i tako obogatili tekstove. Jordan Andonović Stavrija je iz svojih knjiga viceva ispričao neki od upečatljivijih, Dragoljub Zlatković je iz dvotomnog „Rečnika pirotskog govora“ izdvojio primere reči na dijalektu sa prevodom, kao i Tomislav G. Panajotović iz knjige “ Milajko Rasnički vam priča“. Iz nedavno objavljene knjige „Staroplaninće“ književnica Nataša Panić ilustruje  segmentom o odnosima staroplaninske snahe i svekrve. Glumci Danica Mitić i Nenad Milošević su ispričali jedan od dijaloga likova koje tumače Slavice i Slavka iz serijala „Ni na tam, ni na vam“. To je samo deo neiscrpnog bogatsva Pirota koje ima svoje mesto i koje u svakom slučaju treba da se sačuva za pokolenja koja dolaze“, napisao je autor Zoran Panić.

Recenzent knjige je profesorka srpskog jezika i književnosti Nadica Ćirić. Ona u svojoj recenziji, izmedju ostalog, piše:

„Pirotski govor, autentični govor Pirota i okoline u nauci je poznat kao deo staroštokavskog prizrensko timočkog dijalekta i čini najstariju skupinu govora srpskog jezika jer čuva mnoge jezičke osobine koje su kod ostalih delova srpskog jezika nestale. I danas mogu da se uoče dve varijante ovog govora, urbana, gradska i seoska koje su bile izražene zbog razlike u načinu života seoske i gradske sredine.

U gradskoj varijanti su izrazeni turcizmi , što je razumljivo jer su Turci živeli u gradovima. Taj govor se mogao čuti do šezdesetih godina prošlog veka ali je potisnut jezičkim osobinama novih stanovnika posle velikih migracija iz sela u gradove. Današnji govor Pirota je rezultat korenitih društvenih promena i mnogo je bliži standardnom. Ipak, odoleva, mada u znatno izmenjenom obliku. I ovakvu varijantu treba sačuvati od potpunog gubljenja jer nosi odlike mentaliteta ma koliko bio izmenjen. Najbolji način da se dijalekatski izraz sačuva jeste pisano stvaralaštvo. Srećna je okolnost da tog stvaralaštva ima i ono živi i traje. To su, uglavnom kratke forme: andegdote, priče, poezija, mada ima i obimnijih formi kao što su dramski tekstovi, zbirke poezije, zbirke pripovedaka… Savet mojim učenicima i Piroćancima je uvek bio sledeći: svoj lokalni govor treba sačuvati jer je deo vašeg identiteta, ali on ne sme biti vaše jedino sredstvo sporazumevanja. Morate odlično vladati književnim (standardnim) jezikom jer on će vam obezbediti siguran put do novih znanja i komunikacije sa svetom. I zato svim srcem preporučujem da se ovi tekstovi objave jer su oni takođe doprinos očuvanju dijalekta, tim pre što su sagovorni ci upravo oni koji pišu i neguju naš pirotski dijalekt“, piše Ćirićeva u recenziji.

Izdavač knjige je Muzej Ponišavlja, recenzent je Nadica Ćirić, lektor Ivana Kostadinović. Priprema za štampu i tehničko uredjenje Saša Jeremić, Istorijski arhiv. Korice je radio Goran Žikić a knjigu je štampao Pi-pres Pirot.

O AUTORU

Zoran Panić, rođen je 1959. godine u selu Gostuša. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka, odsek – novinarstvo u Beogradu 1986.godine. Profesionalno se bavi novinarstvom već 38 godina. Novinarsku karijeru započeo u fabričkom listu Industrije odeće ,,Prvi maj,, u Pirotu. Кarijeru je nastavio u lokalnom nedeljniku ,,Sloboda,, u kome je tokom 15 godina bio urednik u dva mandata. Gotovo tri decenije je dopisnik eminentnih medija u Srbiji, a pet godina je bio dopisnik Radija Dojče Vele. Dobitnik je brojnih priznanja od kojih i Opštinske nagrade za informisanje i Agencije Beta za 10 godina rada. Sarađivao sa Pirotskim zbornikom, pisao tektove za pojedine monografije. Priprema rukopis za dve knjige.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pretplati se
Obavesti o

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

0 Komentara
Najstarije
Najnovije
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare