Eto, došlo leto. U selu se žnje, kopa, skuplja letina. Posle vašara Gorešnjaka, kada se pokosi, zbere seno, zdenu stogovi, čeka se Sveti Ilija. To je drugi avgust u svakoj godini. Devojke toga dana čekaju svoje momke, a udate svoje muževe, da se za taj dan dođe iz pečalbu. Za taj dan se dolazi, bilo gde se nalazilo.
Tako se šarena reka, mladih, starih i dece sa svih strana planinskih sela Ravnog dela, Predanče, Kozila, Javorja, Zlatićva, Dejana, Ravne Gore, Lopušnje, Brezovice, Samarnice i drugih sela, sa padina Bukove Glave, Javorske čuke i Dobropoljskih livada, sjati na planinskom proplanku Čobanac iznad sela Bistrica. S druge strane se na vašar dolazilo iz planinskih sela crnotravskog atara.
Mnogo je za taj dan snevanih i neostvarenih snova i zelja, bilo u mladosti, bilo u poznim godinama. Deca su se za taj dan najviše radovala, pa onda mlade devojke, snaše i momci. U narodnim nošnjama, vezanim košuljama, suknjama sa čipkama i vezom, sa jedne strane Čobanca prema drugim crnotravskim nošnjama sa litacima suknjama i vezanim košuljama, sa rumenilom na licu, sva mladež onako ozarena, lepa i razdragana u narodnom kolu.
Bilo je milina živeti punim životom u vremenu svetilijskog vašara.
U oči vašara, kao i na sam dan, mnogo je dogodovština ostalo od davnina, često prepričavanih s kolena na koleno, do današnjeg dana. Jedna od takvih dogodovština je zapisana i ovde iz sela Ravni Del, negde s krajem tridesetih godina dvadesetog veka.
Tako u selo je postojala zabranjena ljubav između dvoje mladih. Devojka je čuvala ovce, dok je momak u toku leta odlazio u pečalbu ciglara. Došao dan svetilijskog vašara. Otac i majka devojke nisu puštali svoju ćerku da ode na vašar sa momkom, koji je toga dana došao zbog vašara i devojke iz pečalbe.
Devojka je prema roditeljima i seljanima spremala osvetu. Umesto na vašar, dogovore se sa momkom da toga dana zajedno čuvaju ovce.
Onako zaneti osećanjima, negde blizu sela, otisli su u žito, kraće receno u njivu sa zelenim ražom. Naravno da su i ovce otišle da pasu u njivu zasejano ražom.
Ljudi iz sela su počeli da viču: ”Ej ovce u r’ž, nedajte ljudi, će ga unište, ovčari gi nigde nema”. Na to će devojka iz zelenog žita, u zagrljaju sa momkom, onako ljutito i rečito u stihu odgovoriti:
“Naše ovce, naš r’ž
tresi, tresi pa zadrž,
neka devojče vidi zor
što ga majka i tatko
nepustiše na sabor”.
Patrijahalni odnosi u porodicama, toga vremena, stvarali su mnoge zabrane, pa i prave ljubavi izmedju momaka i devojaka. Tako se iz osvete i bunta stvarale mnoge životne nesuglasnice, pa i promašeni životi, jer su roditelji svojoj deci birali i momka i devojku za udaju i ženidbu. Događale su se i komične situacije iz bunta prema odraslim, kakva je zapisana i ova dogodovština iz planinskog sela Ravni Del u vlasotinačkoj opštini na Jugu Srbije.
Zabelezio: Miroslav Mladenovic Mirac
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Nema više svetiliskog vašara(2.avgust)-sve je uraslo u šipražje, travoljak. Kao da tu više nema znakova, da se nekada igralo, vašarilo.