Brejanovce – selo u opštini Leskovac na oko desetak kilometara od grada. Mesto u kojem žive oko 230 glasača, dok izdvojena odeljenja Osnovne škole „Vuk Karadžić“ pohađa samo jedanaestoro učenika. Mesto gde se mladići ne žene, a iz kojeg devojke odlaze. Mesto gde se deca ne rađaju. Mesto gde kuće, nakon smrti najstarijih, ostaju prazne.
Ovako nam Brejanovce opisuje meštanin, jedini kojeg smo na ulicama ovog sela sreli oko 11 sati.
„Ništa lepo. Monotonija čista. Svako gleda svoja posla, nema ni druženja. Ranije je preko leta bio turnir, jedan od najjačih. Sada toga nema, a nema ni dece“, priča nam on i već na početku razgovora shvatamo da njegovo viđenje nije samo lični stav, već i činjenično stanje.
Pustim ulicama, pre podneva, zaista nije bilo prolaznika. Tek poneki automobil, pod pretpostavkom da su ljudi „u tranzitu“ do Leskovca ili obližnjih mesta. Neki u nabavku, drugi na posao.
Da, jer u njihovoj blizini nema nijednog marketa ni prodavnice. Za takve potrebe najkraća ruta je do sela Pečenjevce ili Čifluk.
„Ova prodavnica se zatvorila pre dve godine. Ispred su se ranije skupljali ljudi da sede, ali ih nema od kako je prestala da radi. Mora da se ide u Pečenjevac ili Čifluk. Otprilike je ista razdaljina, sve zavisi ko je kako navikao. Ali imaš ovde i starije, moraju preko nadvožnjaka u prodavnicu, kako je tek njima“, nastavlja naš sagovornik, radnik kompanije „Aptiv“, ne želevši da stane ispred objektiva JuGmedie.
U školsku 2024. godinu u prvi razred krenulo je samo četvoro mališana. Porast nataliteta, kako nam je rečeno, ovde je skoro pa nepoznanica. Bebe se ne rađaju, mladići ne žene, a devojke po završetku srednje škole odu na studije ili se udaju u drugom gradu.
Takav život u Brejanovcu naš sagovornik nazvao je utopijom. Dan kada se meštani nađu na okupu jeste seoska slava. Tada se svi sastanu u centru, kod jedinog uređenog dela koji samoinicijativno održavaju.
„Seoska slava se menja svake godine, juna meseca je. Nedeljom su litije, a subotom uveče bude muzika, mladi spreme roštilj za decu, podele svima po pljeskavicu. Sad je stavljena i spomen-ploča, malo je uređeno. Samostalno mladi održavaju“, dodaje on.
Većina stanovnika se bavi poljoprivredom ili je zaposlena u fabrikama u Leskovcu. Život dece u ovom kraju, iako živimo u 2024. godini, ipak nije ni približno isti kao onoj u gradu.
A do tog zaključka došli smo i sami, uverivši se da, osim što „nikoga nigde nema“, svi parkići okruženi su uraslom travom, toliko da su mobilijari na pojedinim mestima gotovo neprimetni.
Još jedna od njihovih poteškoća jeste što nakon četvrtog razreda svoje obrazovanje nastavljaju u školi u Pečenjevcu. Uprkos tome da nije daleko, da bi do nje stigli moraju preći nadvožnjak, bez obzira na vremenske uslove, druge neprilike i opasnosti od vozila.
I Brejanovce, kao i mnoga druga sela u okolini Leskovca o kojima smo pisali, nije povezano na gradski vodovod. Vodu za piće meštani donose sa obliženjeg izvora.
„Snalazi se ko kako zna. Nadležni obećavaju, ostavljen je izlaz od glavnog voda, međutim, to je pitanje da li će da bude ili neće. Sa tog izvora su sva tri sela mogla da naprave i da se snabdevaju vodom. Međutim nisu dozvolili meštani Razgojne. Nemaju ni oni pijaću vodu“.
Sve ulice priključene glavnoj, asfaltiranoj, uglavnom su kratke, pa im saobraćaj ne predstavlja problem. Ali od našeg sagovornika, ipak, čuli smo i jedan komentar na račun gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića.
„Od kuće gde je gradonačelnikov otac rođen do njegove vikendice je asfalt napravljen. A od glavnog puta do te kuće nema asfalt. Navodno nisu imovinsko-pravni odnosi rešeni. A to je seoski put, šta može da bude nerešeno“, ističe on kroz smeh.
I na samom kraju dolazimo do informacije da su pojedine kuće prazne – vlasnici su umrli, a njihovi naslednici više ne stanuju u Brejanovcu.
Krećemo put Leskovca, zaista stekavši utisak o selu baš onakav kako nam je Brejanovce opisao taj jedini prolaznik. Odlazimo u nadi da ćemo sledeći put odavde vratiti se sa nekim pozitivnijim utiskom.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Jug i istok Srbije su drugo Kosovo a sve se to desava zbog pljacke funkcionera koji nisu dorasli situaciji i ulaskom i politiku razmislkaju samo sebe da obezbede dok svakog ko progovori protiv njihovog izivljavanja gledaju da ocrne i uniste ako mogu.Kako pre tako i danas a onda se pitaju sto niko normalan nece sa nama da ima posla.
Zovite u pomoc KRKOBABICE ,oni ozivljavaju sela.
Nije to samo do funkcionera, nego i do mentaliteta naroda koji je u velikom padu , momci se ne mogu oženiti ako nisu bogati , ako nemaju besna kola, devojke oće lagodan život a da ne rade ništa, samo provod skitnju i sve one negativne stvari koje su danas nažalost u modi. Dece nema jer nema prave ljubavi i volje. Ako živiš na selu nijedna neće doći iz grada. Takav je život danas, inače ovo kažem ko neko ko je iz grada. Šiptari nas potiskuju oče do Niša da dođu ,umesto da budemo složni i što više imamo stanovništva mi se gložimo međusobno, kud imamo sve neprilike i nevolje . Takav smo narod, „da komšiji crkne krava“ , ljubomora , zavist, zloba – ako si uspešan, ako nisi svako će ti se smejati iza leđa. A da ti neko pomogne- to nikako , to je bauk, misaona imenica, što se kaže „Bože sačuvaj“. Gleda svako svakog da zavrne. Zato i nema stanovništva.
Tako je, korumpirani političari su odgovorni za beznađe u kome se ovaj deo Srbije nalazi..
Mesko predosetio pa pobegao.