U Ulici Marka Oreškovića br. 4. nalazi se Narodni dom za čiju su izgradnju dali novac brojni građani Vlasotinca, pa bi mu više priličio naziv građanski dom. Zgrada izgrađena pre 95 godina dočekuje svoju stogodišnjicu u veoma lošem stanju i bilo bi razumno da prvi vek postojanja doživi u novom ruhu.  

Sokolsko društvo uputilo je , na inicijativu dr Radula Velaševića, 27. aprila 1926. predlog Pevačkoj družini „Njegoš“, Čitaonici i drugim esnafskim udruženjima inicijatiivu za izgradnju Narodnog doma. Novac za izgradnju darivali su neki viđeniji Vlasotinčani, Vlasotinački esnaf, Sokolsko društvo, Trgovačko udruženje, PD „Njegoš“ i Narodna knjižnica.

Međutim, kada je zgrada ozidana i pokrivena na jesen 1927. godine, prestalo se sa radovima zbog nedostatka novca. Onda je u decembru delegacija Vlasotinčana, predvođena dr Velaševićem, otišla kod Vlade Ilića u Beograd da traži pomoć. On je uputio prekor onim vlasotinačkim bogatašima, koji nisu ništa dali, a lično je obećao da će dati najviše. Nagovešteno je da će donatori biti upisani kao dobrotvori, a oni koji ne daju kao zlotvori. Desetak godina kasnije Ilić će kao gradonačelnik tražiti od beogradskih bogataša pojedinačno da kupe na poklon po jednu životinju za Zoološki vrt.

„Jedan davno odseljeni Vlasotinčanin, sada vrlo bogat čovek, primivši deputaciju najsrdačnije, onako kako brat brata prima, pa prešavši na samu stvar upitao je, vele, deputante, imaju li spisak priloženika za podizanje doma i kupatila. Tada mu je spisak pokazan u kome se nigde nisu nalazila imena najimućnijih Vlasotinčana. To je bilo dovoljno pa da taj, inače veoma uvaženi čovek, sa opravdanim gnevom i prekorom kaže deputantima, da im misija nije na svome mestu, jer sami Vlasotinčani ne žele da im se pomogne. Oni mole za pomoć da im se kuća gradi, a sami sede skrštevih ruku“, piše u Leskovačkom glasniku br. 7 iz februara 1928.

Na kraju, braća Ilići su bili najveći donatori Narodnog doma, a od jedne donacije završeni su kompletno unutrašnji radovi u velikoj sali (sokolani). Spisak svih donatora je objavljen u Leskovačkom glasniku. Prilikom jedne posete Vlasotincu, Vlada Ilić je na ime svog učitelja Petra Spirića uplatio novu donaciju za Narodni dom, čime je i učitelj upisan na mermernoj ploči kao jedan od darodavaca. Prilikom prikupljanja sredstava za izgradnju, a kasnije i funkcionisanje Doma ustanovljene su titule: veliki dobrotvori, utemeljivači, pomagači i počasni članovi.

U Leskovačkom glasniku zapisano je  „Narodni dom će ostati budućim generacijama kao bukvar pouke za pregnuće i stvaranja i kao znak i manifestacija kulturnog i nacionaliog progresa posleratnog Vlasotinca“. Arhitekta objekta je ostao nepoznat, a građevinskim radovima je rukovodio Miladin Đorđević, poznati građevinski preduzimač. Električne instalacije je uveo Vlada P. Popović, elektromašinski inženjer.

Osvećenje zgrade bilo je 13. oktobra 1929. uz učešće brojnog građanstva, kralja Aleksandra Karađorđevića zastupao je pukovnik Vukotić, dr Jovanović je bio kao ministar narodnog zdravlja i socijalne politike, Ivan Đaja kao ministar prosvete… Govorili su Aleksandar Popović, predsednik opštine Vlasotinca, Jovan Jovanović, školski nadzornik, dr Radul Velašević, upravnik bolnice, Dušan Milošević, apotekar, Ivan Đaja, prof. Beogradskog univerziteta, Žika zv. Elektrika, učitelj u penziji, Tihomir Jovanović, sveštenik, Lazar Milošević, načelnik Sreza vlasotinačkog… Otvorena je poljoprivredna izložba i svečana akademija, pevala je PD „Njegoš“.

U Narodnom domu su bile smeštene prostorije kulturnih, obrazovnih  i profesionalnih udruženja: Sokolsko društvo, Ženska podružina (u okviru nje i Ženska zanatska škola), Čitaonica, PD „Njegoš“, Zanatlijski esnaf, Trgovačko udruženje i Društvo zdravlja. U Domu se odvijao raznovrstan kulturni život Vlasotinca organizovanjem većeg broja zabava, priredbi, igranki, maskenbala, dočeka Nove godine i matinea. Još pre zvaničnog otvaranja gostovalo je Skopsko narodno pozorište sa predstavom „Majčino srce“ juna 1932. U njemu je organizovana nastava Ženske zanatske škole. Kupljen je bioskopski aparat i tako je počeo da radi bioskop. Svirao je prvi vlasotinački džez orkestar Maroko, što pokazuje da je napredovao društveni život u varoši na Vlasini. Mnoge kulturne aktivnosti, koje su se ranije dešavale u kafanama, preseljene u Narodni dom: proslave različitih udruženja, izložbe, predavanja…

Novčana sredstva za rad obezbeđivana su od prihoda sa organizovanih zabava, putem dobrovoljnih priloga, zaveštanja imanja domu, kao i kroz godišnju uplatu članarina društava. Međutim, javili su se problemi oko dugovanja o čemu je pisano u Leskovačkom glasniku, dnevniku Vardar… Tako vidimo jednu ružnu sliku koja baca senku na plemenitu ulogu Narodnog doma. Glavni akteri su bili dva najzaslužnija Vlasotinčanina za izgradnju objekta, dr Radul Velašević i Aleksandar Popović, predsednik opštine. Velašević je tada bio većnik Vardarske banovine iz Vlasotinca i na čelu Uprave Doma. Tokom 1934. počinju prozivke na račun Ženske podružine kao jedinog udruženja koje nije izmirilo svoj deo duga. Uprava će im zabraniti pristup prostorijama 19. septembra 1934. Sud je, međutim, kaznio Velaševića kao upravnika što je zatvaranjem ugrozio rad Ženske zanatske škole. Pošto je na čelu Ženske podružine bila supruga Aleksandra Popovića, predsednika opštine, on u svom tekstu u dnevniku Vardar odbija sve optužbe i prebacuje odgovornost na lošu Upravu koja je nemilice trošila novac. Uglavnom Narodni dom je radio sa manjim problemima sve do početka Drugog svetskog rata 1941.

Za vreme rata sat-kula, koja se nalazila na jugoistočnom uglu zgrade, srušena je od strane bugarskih vojnika. U Narodom domu bili su smešteni četnici Koste Pećanca, a kasnije Srpska državna straža marionetske vlade Milana Nedića. Na kraju rata i prvih poratnih godina nove komunističke vlasti organizovale su javne progone narodnih neprijatelja. U sokolani su se okupljale narodne mase koje bi na pomen određenih imena tražile njihovo kažnjavanje.  Uklonjeni su svi tragovi bivših dobrotvora uključujući spisak donatora.

Nakon Drugog svetskog rata i revolucije ugašena su građanska udruženja iz ideoloških razloga, npr. Sokolski pokret, PD „Njegoš“… Ženska zanatska škola je nastavila rad, a formirana je i Škola učenika u privredi (ŠUP). 1950-ih godina deluje Društvo za telesno vaspitanje „Partizan“ koje je upravljalo bivšom sokolanom. Među mladima postaju popularni i novi sportovi, pa se tako osnivaju odbojkaški i košarkaški klub koji koriste salu.

I po pitanju muzike omladina je pratila svetske trendove. Krajem 1950-ih i početkom 1960-ih svirao je džez orkestar Amigosi, a već krajem 1960-ih rok bend Rubini i otvoren je disko klub Stereo koji je radio i tokom naredne decenije. Neki od aktera tih kocerata i žurki su živi i sa nostalgijom i ushićenjem pričaju o vremenu kada je Vlasotince bilo svet.

Godine 1971. osniva se druga osnovna gradska škola u Vlasotincu – OŠ „8. оktobar“. Ona je koristila fiskulturnu salu bivšeg Narodnog doma do početka 2000-ih kada je zbog lošeg stanja sala napuštena. U drugim prostorijama su kancelarije Srpskog pokreta obnove (SPO) i Društva za edukaciju Roma. Sredinom 1990-ih tu je bila i redakcija lokalnog lista Vlasina. U isto vreme u zgradu su se uselili Radio Gaga i Televizija Vlasotince.

U studiji Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu (2024) predlažu se konkretne mere za sanaciju objekta.

„Trenutno stanje je nezadovoljavajuće, delovi zgrade su zapušteni i ne održavaju se, pa je potrebno u što skorije vreme pristupiti kozervatorsko-restauratorskim radovima i radovima na obnovi. Započeta je izrada projektne dokumentacije za rekonstrukciju zgrade, na osnovu uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite stručne službe Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, u cilju vraćanje u izvorno stanje i očuvanja spomeničkih vrednosti. Projektnu dokumentaciju postojećeg stanja i novoprojektovanog rešenja rekonstrukcije zgrade Narodnog doma u Vlasotincu, izrađuje Arhitektonski biro „Grming“ iz Niša. Projektom se planiraju minimalne intervencije u funkcionalnom rasporedu prostorija, očuvanje spomeničkih karakteristika i vraćanje izvornog izgleda i načina obrade fasadnih ravni. Očekuje se da će radovi na kući otpočeti u narednih nekoliko godina“, zapisano je u studiji.

Žalosno je da zgrada, koja je nastala iz potrebe starih Vlasotinčana da uhvate korak sa savremenim svetom, dočeka prvi vek postojanja u oronulom stanju. Nadam se da će biti volje i pameti da se obnovi u narednih pet godina koliko je ostalo do jubileja. Tim činom ne vraćamo samo dug prema precima nego i šaljemo poruku potomcima.