Pošto sam ja južnjak, gde god sam gostovao, morao sam da pazim kako govorim, posebno na padeže. E, sada sam među svojima, došlo je moje vreme. Zadnji put sam na Radio Beogradu gostovao, a trebalo je da pričam o Knutu Hamsunu, norveškom piscu, i posle emisije me zove jedan prijatelj i pita me da li sam mogao bar jedan padež da pogodim? E, sada sam među svojima, na svom terenu.

Ovako je sinoć Saša Mladenović, koji decenijama živi u Beogradu, započeo predstavljanje svoje knjige na južnjačkom dijalektu „KozjI ustanak“, na Književnom festivalu TinkTank u Dablin pabu Leskovac, što je izazvalo smeh u sali.

Tema panela, jednog od najposećenijih, bila je „Juri slobodu“ i ta tema prožimala je celu promociju romana, napisanog pre nekoliko godina u Africi, gde je pisac, specijalista medicinske biohemije, boravio preko UN. Tamo je shvatio značaj i pojam reči – voda, a povezao je to sa ubrzanim nicanjem malih hidroelektrana na svojoj Bistrici, gde se kao dečak kupao, kao i na Rupskoj reci i Vlasini, ukupno 15.

„Tada nisam ništa znao o rudnicima i litijumu, o namerama vlasti“, kazao je, „ali sam znao da su moje reke iz detinjstva uništene“.

Inače, on u romanu priča priču o usamljenim, ostarelima ljudima koji sami žive i pokušavaju da promene nešto, prolazeći kroz niz komičnih situacija u svojim selima, tamo pod obroncima planina, koje Mladenović opisuje kao raj. Njegova tri ostarela junaka su: Džontra, Gorča i major u penziji.

„Momo Kapor: Ko dolazi na književne večeri: tetke, strine, komšije i oni koji, kada kiša pada, nemaju gde da se sklone, citirao je Mladenović.

‘Kada se Džontra prvi put spustio u grad, video je da liči na Džona Travoltu i počeo da ga glumi. Onda mu otac opali šamar i reče: ‘Travolti’, uzmi mistriju. Kasnije doživljava tragediju i vraća se u selo. Sam, u tišini, živi i nada se da će neko doći i primetiti njegov talenat. Utopija. Mnogo kasnije dobija mobilni telefon, pa ako ne može u svet, on svet dovodi kod njega. Ja te likove znam. Džontra odluči da sve te stare ljude okupi, da i njihove dogodovštine stavlja na Fejsbuk i prenosi u svet. Tu dolazi jedan major u penziji, odbačen od sistema. Onda kreću sa proizvodnjom svega onoga što im je neophodno za hranu, za život. Međutim, tu dolaze mašine i kreću nešto da rade, a Džontra smatra da je neko čuo za njih, a to je bio – investitor“, ispričao je sažetak Mladenović.

U kontekstu teme „Juriš slobode“, on je ispričao da je ekološki aktivista i da je Udruženje „Bitka za Vlasinu“ uz pomoć meštana sela Dadince uspelo, preko sistema, da zaustavi izgradnju treće hidroelektrane na Rupskoj reci, što je jedini slučaj u Srbiji da se stopira gradnja na taj način.

Mladenović je dva puta bio i u Rakiti, tamo gde žestoki protesti nisu sprečili državu i investitore, a jedan od lidera tog protesta bio je, takođe, inspiracija za gradnju jednog od likova, jer je njegova aktivistkinja bila velika inspiracija.

„Nažalost, u Rakiti su ljudi razočarani. Aktivista Desko, bio je u Leskovcu, njegovu sudbinu sam iskoristio; on je bio ključni lik majora. Njegov sin se kao dečko udavio u reci, a baš tu dolaze mašine i prave vodostaj, i Desko više nema gde svom sinu da zapali sveću.“

Jednom je, takođe, gostujući, optužio roditelje svoje generacije za njihovu sudbinu, ali sada kaže da nije bio u pravu, već da su njegova i malo starija generacija krive za sudbinu sadašnjih mladih. Zato je mladima, kojih je bilo na promociji, poručio da svoju sudbinu uzmu u svoje ruke.

„Ukoliko se ne odustane od litijuma i brojnih rudnika na području Vlasotinca i Leskovca, njive će se zalivati jalovinom, ostaće samo oni koji rade u lokalnim samoupravama. Ili da preko granice, ili da se bijemo, trećeg nema. Od mladih zavisi da li će da budu gospodari svog života, to je juriš za svoju slobodu. Na mladim ljudima je danas da reše elementarno pravo na život, a to je sloboda. Međutim, nema više uzvišenih stvari, što bi Bora Čorba rekao: ‘Samo budale žive za ideale’. Zato, ako nećete borbu, idite“, poručio je.

Mladenović je najavio i svoj novi roman, koji će se baviti sudbinom tri vrhunska intelektualca između dva svetska rata sa juga Srbije, ali ćemo o tome u nekom drugom tekstu.