Srbija rizikuje da izgubi do 74 miliona evra iz IPARD programa EU jer ta sredstva nije blagovremeno iskoristila – a na „skrivenom“ gubitku su poljoprivrednici – koji su, podsećamo, najavili da će organizovati opšti protest na teritoriji cele Srbije 1. novembra zbog toga što, kako kažu, Vlada ne poštuje postignute sporazume i ne demantuje navode da će im subvencije biti smanjene.

IPARD program je instrument EU za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja koji omogućava građanima država kandidata, uključujući Srbiju, da dobiju podršku za različite vrste investicija u oblasti poljoprivrede, piše Nova ekonomija.

European Western Balkans nezvanično saznaje da se sredstva koja bi mogla biti izgubljena odnose na program IPARD II, usvojen za period 2014-2020. godine, čija je vrednost 175 miliona evra – a koja su bila Srbiji na raspolaganju još četiri godine, odnosno do kraja 2024.

U međuvremenu, na snagu je našoj državi stupio i IPARD III program, za period 2021-2027, sa podrškom EU od 288 miliona evra.

Kao jedan od uzroka gubitka sredstava iz IPARD-a stručnjaci su do sada navodili slab odziv poljoprivrednika na javne pozive resornog Ministarstva, jer se korišćenjem IPARD sredstava gubi pravo na državne subvencije u toj godini, ali i “smanjene kapacitete” Uprave za agrarna plaćanja, preko koje se u Srbiji realizuje IPARD program.

Prema nezvaničnim tvrdnjama, postojala su kašnjenja u procesu obrade zahteva za investicije, kao i u isplatama sredstava iz IPARD fondova.

Evropska komisija je u godišnjim izveštajima o Srbiji takođe napominjala da je „neophodno obezbediti kapacitet ljudskih resursa“ Uprave za agrarna plaćanja, te da postoji „kontinuirano kašnjenje u usvajanju pravnih propisa o šemama kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, što ometa razvoj sektora“.

Srbija se pozivala da u „narednom periodu poveća tempo sprovođenja IPARD-a, kako bi se obezbedilo pravovremeno korišćenje finansijske podrške EU i izbegao dalji gubitak fondova“.

Ilustracije radi, u Izveštaju Evropske komisije, objavljenom 2023. godine navodilo se da je Srbija tokom 2022. godine izgubila 12,8 miliona evra iz IPARD mehanizma, dok je u Izveštaju iz 2022. godine naznačeno da su ti gubici u 2021. godini iznosili 3,7 miliona evra.

Formiranjem Uprave za agrarna plaćanja koja funkcioniše u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 2009. godine, ispunjen je osnovni institucionalni uslov da poljoprivredna gazdinstva u Srbiji koriste sredstva iz pretpristupnih fondova EU, a potom, kad Srbija postane članica EU, da kroz korišćenje sredstava iz Evropskog garantnog fonda i Evropskog fonda za ruralni razvoj, prilagode svoj način rada u skladu sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

Kako stvari funkcionišu u praksi?

U praksi stvari funkcionišu tako da potencijalni investitor prvo aplicira, pa ukoliko dobije zeleno svetlo od Uprave za agrarna plaćanja kreće da realizuje investiciju i određuje mu se vremenski period u kojem mora da završi projekat.

Od države se dobije “papir”, odnosno rešenje o odobravanju projekta za IPARD podsticaj, kojim se investitoru garantuje povraćaj većeg dela uloženih sredstava.

Od 2021. godine uvedena je i mogućnost da investitor u trenutku odobrenja IPARD podsticaja pored rešenja avansno (pre početka realizacije investicije) dobije i do 50 odsto zatražene subvencije.

Kome i zašto su IPARD programi bitni?

Generalno, poljoprivrednici u Srbiji mogu dobiti sredstva iz IPARD-a za više različitih vrsta investicija istovremeno, recimo, za jednu investiciju iz oblasti ruralnog turizma, drugu iz domena poljoprivredne proizvodnje, ili prerade poljoprivrednih proizvoda.

Procenat finansijske podrške za projekte u Srbiji iz IPARD-a iznosi do 75 odsto, a maksimalan iznos podsticaja kreće se i do dva miliona evra – a ostatak novca obezbeđuje se iz budžeta Srbije.