Svi letnji poslovi sada posustaju, a od novembra kreću dodatna zapošljavanja u sektoru trgovine, jer je to mesec akcija i sniženja cena. Onda dolazi decembar, pred praznike, kada je kupovina na svom maksimumu.

U Srbiji je u trećem kvartalu ove godine, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, bilo zaposleno 2,36 miliona radnika, ali je u odnosu na prethodno tromesečje broj zaposlenih bio manji za 1.498 radnika. Ipak, ako se najnoviji podaci uporede sa onima iz trećeg kvartala 2023, broj zaposlenih je veći za 4.910 ljudi. Ekonomisti iz časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) podsećaju na to kakva su očekivanja kompanija za naredna tri meseca po pitanju broja zaposlenih radnika, javlja Politika.

U anketi u septembru 28,9 odsto kompanija se izjasnilo da planira da poveća broj zaposlenih u naredna tri meseca. Uz to, i 0,5 odsto firmi planira smanjenje u istom periodu, što je nešto bolji rezultat u odnosu na avgust (jedan odsto) – navodi se u najnovijem časopisu MAT. Stručnjaci podsećaju da su očekivanja po pitanju novog zapošljavanja veća u odnosu na avgust, kao i u odnosu na uporedivi septembar prošle godine – dodaje se u analizi.

Ipak, Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, smatra da će većina kompanija u Srbiji do početka 2025. težiti da ispuni poslovne planove, a da će nova zapošljavanja sprovoditi samo onda ako su u planu nove poslovne aktivnosti ili širenje obima posla, što se mahom dešava tek s proleća.

„U strukturi naše privrede dosta toga zavisi od sezonskih poslova i doba godine. Svi letnji poslovi sada posustaju, a od novembra kreću dodatna zapošljavanja u sektoru trgovine, jer je to mesec akcija i sniženja cena. Onda dolazi decembar, pred praznike, kada je kupovina na svom maksimumu. Zato su i potrebni radnici u trgovini, prevozu i distribuciji robe, ali i u marketingu i dizajnu, jer se sada na internetu kači i priprema veliki broj reklama“, ističe Rajić, dodajući da, s druge strane, broj zaposlenih u građevinarstvu opada, jer deo građevinskih poslova zastaje oko novogodišnjih praznika ili im se intenzitet smanjuje.

Stoga, sem u navedenim oblastima, nova zapošljavanja u novembru i decembru nisu tipična – dodaje on i podseća da je u poslednje dve godine inflacija „pojela” sav privredni rast.

„Mi smo zapravo imali samo održavanje tog rasta, a povremeno neke firme su imale da ponude visokokvalitetne tehnološke proizvode, zbog čega jesu zabeležile razvoj i rast, uspevajući da plasiraju robu i na druga tržišta. Ipak, takvih firmi je malo u strukturi naše privrede“, ističe Rajić, koji smatra da pravi udarci na privredu dolaze tek kada inflatorni talas prođe.

Te posledice će tek sada firme u Srbiji da osete, pa će mnoge, umesto da ulažu u razvoj, morati da investiraju u saniranje posledica inflacije. Tada će se zapravo dešavati da kapacitet za dalje zapošljavanje krene da opada, jer u praksi jedna godina inflacije znači dve godine stagnacije u biznisu – objašnjava Rajić.