Za stadione u Loznici, Zaječaru i Leskovcu konačna vrednost u odnosu na predračunsku povećana je za dvadeset miliona evra, pa je njihova ukupna konačna cena oko sto miliona evra (podatake dostavilo Ministarstvo za javna ulaganja), saopštio je Savet za borbu protiv korupciju na osnovu podataka za javna ulaganja.

I u nastavku deo analize Saveta, kada su u pitanju ova tri stadiona, prenosimo u celini:

“Pored toga što nema prave kontrole trošenja sredstava za razne sportske aktivnosti, izgradnja sportske infrastrukture je takođe veoma upitna. Naime, poseban odjek u javnosti ima izgradnja četiri fudbalska stadiona i to: u Leskovcu, Zaječaru, Loznici i Surčinu.

Imajući u vidu da za tri stadiona nije rađena studija opravdanosti i izvodljivosti a za jedan stadion kad je gradnja već počela, postavlja se pitanje da li su oni prioritetno potrebni Srbiji u tim mestima, sa kapacitetom i cenom izgradnje.

Za stadione u Loznici, Zaječaru i Leskovcu konačna vrednost u odnosu na predračunsku povećana je za dvadeset miliona evra, pa je njihova ukupna konačna cena oko sto miliona evra (podatake dostavilo Ministarstvo za javna ulaganja).

Pored cene izgradnje, stadione opterećuju i troškovi njihovog održavanja. Iako Ministarstvo sporta ima nadležnost održavanja i upravljanja sportskim objektima, pa samim tim i stadionima, Vlada je svojim Zaključkom nametnula dodatne troškove osnivanjem posebnog društva FSS Stadioni, koje je u vlasništvu Fudbalskog saveza Srbije, a Fudbalski savez Srbije, između ostalog, dobija sredstva i iz republičkog budžeta. Savet izražava sumnju da će rad ovog društva biti transparentan, imajući u vidu da na zahtev Saveta društvo nije dostavilo elementarne informacije a to su: koliki su mesečni troškovi održavanja stadiona i koje su godišnje planirane aktivnosti, kao i očekivani prihod.

Odluke gde će se graditi stadioni, u kom obliku i veličini, sa kojim pratećim sadržajima očito nisu jedine koje su donete u veoma uskom krugu politički uticajnih ličnosti, već i odluka da se svi postupci učine manje transparentnim, a samim tim podložnim korupciji i zloupotrebama javnih sredstava.

Zbog svega  navedenog, Savet smatra da je nedopustivo kršiti Zakon o ministarstvima, Zakon o sportu i Zakon o državnoj upravi. Na taj način se  nadležnosti Ministarstva sporta, a to su pre svega poslovi koji se odnose na pripremu, izradu i realizaciju projekata u oblasti izgradnje sportskih objekata i infrastrukture od značaja za Republiku Srbiju, prenose bez ikakvog pravnog osnova na druga ministarstva sa potpuno različitim nadležnostima. Ako izostaje prava kontrola trošenja sredstava u Ministarstvu zaduženom za sport i sportsku infrastrukturu, kako će se tek kontrolisati izgradnja sportske infrastrukture u Ministarstvu finansija.

U vezi sa napred iznetim, a sa ciljem da trošenje javnih sredstava u oblasti sporta i sportske infrastrukture bude transparentnije, pa samim tim i podložno većoj kontroli, Savet daje određene preporuke.

FINANSIRANJE SPORTSKIH SAVEZA U VREME KORONE

Zapanjujući su i podaci o količini dobijenog novca sportskim savezima i preduzećima, posebno u vreme korone, kada nije bilo sportskih aktivnosti, pa je nejasno gde je taj novac završio. Savet za sada nema saznanja o korpciji jer ne poseduje informacije.

Takođe u nastavku pročitjte samo deo onoga što su napisali:

“Kao što se može videti na osnovu podataka iz ovog Izveštaja,  Republika Srbija izdvaja značajna sredstva za razvoj sporta i sportske infrastrukture. Prema podacima Ministarstva sporta dostavljenih Savetu, u prethodne četiri godine izdvojeno je oko sto devedeset miliona evra preko Ministarstva sporta najviše granskim savezima, Olimpijskom i Paraolimpijskom komitetu.

Značajno više sredstava, od onih koja se izdvajaju kroz redovne programe, odnosno blizu četiri milijarde dinara ili oko 34 miliona evra, preneto je kroz takozvani Covid program, u 2020-oj i 2021. godini, najviše Košarkaškom, Odbojkaškom, Rukometnom,

Vaterpolo i dr. savezima. Pored saveza dodatna sredstva su dobila i sportska preduzeća, među kojima su najveće iznose dobili: SP Atletika 2022 doo, EURO VOLLEY 2021 doo, Preduzeće za organizaciju muškog kvalifikacionog koša, Preduzeće za organizaciju kvalifikacionog turnira u košarci, Preduzeće za prvenstvo sveta u rvanju i dr.

Prema podacima Ministarstva sporta za ove dve godine kroz redovan i COVID program ukupno je potrošeno oko 9,7 milijardi dinara ili oko 83 miliona evra.

Imajući u vidu, da u periodu izolacije, zbog bolesti izazvane korona virusom nije bilo većih okupljanja, fizičkih aktivnosti i takmičenja, nije jasno u koje svrhe u ovolikom iznosu su ova sredstva potrošena. Kontrolu trošenja sredstava koju dobijaju sportski savezi, Olimpijski i Paraolimpijski komitet suštinski niko ne vrši, već oni samo formalno na propisanim obrascima dostavljaju Ministarstvu sporta finansijske izveštaje, koje Ministarstvo nema kapacitet da iskontroliše, a to očito ne radi ni budžetska inspekcija.

Takvu sumnju Savet nalazi u činjenici da u četvorogodišnjem periodu, gde je potrošeno blizu dvesta miliona evra, na sportske aktivnosti i infrastrukturne projekte preko Ministarstva sporta, nije bila utvrđena ni jedne zloupotrebe tih sredstava, što samo upućuje na zaključak da nije bilo prave kontrole njihovog trošenja.

Ministarstvo nije dostavilo ni jednu analizu svrsishodnosti trošenja navedenih sredstava, odnosno koliko ona doprinose sportskim rezultatima, pojedinačnim i ekipnim, uslovima i kvalitetu života i rada sportista, invalida, dece i mladih, ili u velikoj meri koriste zadovoljenju potreba zaposlenih u sportskim savezima i drugim  sportskim institucijama>”.

Više pročitajte OVDE