Jedno dete, mladić na pragu života, juče je ubijen u Leskovcu. Neka počiva u miru. Saučešće bratu i hraniteljima koji su ga juče izgubili.
Zamisli da čekaš dete da ti se vrati iz škole. Hladno je napolju. Stavljaš tanjir na sto, greješ supicu.
Kasni….Mnogo kasni.
Neko zvoni na vratima. Uniformisani ljudi? Ili zvoni telefon? (Ne znam, hvala nebesima, ne znam ko donosi takve vesti.)
Odlaziš negde, gde treba da saznaš kako je tvoje dete ubijeno. Je li precrklo od straha? Ili ga je neko ubio od batina dok nije ispustilo i poslednji krik, poslednji uzdah?
NE MOŽEŠ DA ZAMISLIŠ?
I NE TREBA!!!!
Niko ne treba da razmišlja, niti da živi u strahu da li će mu se dete danas vratiti iz škole. Niko, nigde, nikada.
***********
Pre neki dan su leskovačka vlast i opozicija izašli na glavnu ulicu i odali počast žrtvama iz Novog Sada. Jedino u Srbiji- obe strane, ne zajedno, ali na isti način, istovremeno. I to im služi na čast!
Šta će danas učiniti Leskovačka vlast i opozicija? Šta će od danas promeniti, svi ZAJEDNO, da se u našem gradu više nikada ne desi ovakvo zverstvo?
Ne zanimaju me prepucavanja, izjave, obećanja. To je jalovo. Ne zanima me ko je kriv. Time neka se bave policija i sud.
Zanima me šta će oni, koje je smo mi Leskovčani izabrali da nas predstavljaju i da rukovode ovim gradom, ne samo vlast nego svi koji sede u skupštinskim klupama, raspolažu našim novcem, odlučuju o politikama koje će se sprovoditi, svi oni zajedno, učiniti da Leskovac bude bezbedan, za SVU našu decu i SVE ljude? Da se slobodno, bez straha od posledica, prijavljuje i rešava svaki incident:
Da u vrtićima i školi deca i prosvetni radnici budu bezbedni.
Da u zdravstvenim ustanovama pacijenti i medicinsko osoblje budu bezbedni.
Da na radnom mestu, bilo u državnoj službi ili u privatnim firmama zaposleni i poslodavci budu
bezbedni.
Da mirno hodamo ulicama ovog NAŠEG grada.
Da svi građani, mladi i stari, mogu slobodno da izađu na ulicu i hodaju svojim gradom ne osvrćući se i ne gledajući svakog prolaznika sa strahom i pitanjem- da nije neki siledžija, gde da se sklonim, gde da bežim, kako da se zaštitim?
Da sednu svi oni zajedno i da okrenu nebo i zemlju, da pitaju najučenije, najiskusnije, one koji su u tome najbolje uspeli i da to promene u Leskovcu: da nam grad bude NAŠ grad, miran i bezbedan za život pre svega ostalog.
A mi? Šta ćemo mi? Svako od nas, u svojoj kući, na ulici, na poslu? Naša odgovornost I naša snaga da menjamo svet su ogromne! I to svet u nastajanju- našu decu.
ZAMISLITE se svi- kolika je to odgovornost? Kao ljudi, roditelja, vaspitača, policajaca, sudija, lekara, prolaznika, radnika, starih I mladih, kao članova ove zajednice I građana ovog grada I ove zemlje?
Da pogledamo naše prinčeve I princeze još jednom, pažljivo. Da ne brinemo za njih, ali ni da im dopuštamo da postanu sutradan bezosećajna, nasilna, neobuzdana ubilačka sila. Jer sila je u dobroti, milosti, pameti, to je sila koja svet vodi napred. Rušilačka, zverska sila živote nevinih ljudi zavija u crno.
Dobro razmislite sta je bezuslovna ljubav. Ta ljubav znači I postavljanje granica, znači i pohvalu za sve što je dobro, znači jasno staviti do znanja I deci I odraslima kada rade nešto hvale vredno. Ali isto tako, “bezrezervna ljubav” treba da stvara dobre ljude a da saseče u korenu svako ponašanje koje ugrožava druge, svaki bezobrazluk, nepoštovanje moralnih I zakonskih normi. A nije da ne znamo šta je ispravno a šta ne.
Budite ljudi, pokažite deci I jasno govorite svima oko sebe šta se sme a šta ne. Da ne živimo svi u strahu!
********
Da se nadamo i borimo da ni jedan roditelj neće više da iskljući ringlu i skloni zauvek pribor spremljen za dete koje je očekivao da dodje iz škole.
Niko, nigde, nikada više!
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Bravo za tekst.
Sta bravo?
Dete umrlo, ubijeno, prebijeno.
Ovo nije leterarno takmicenje
Draga Biljo, emotivno ste objasnili. Mene, medjutim, izjeda sto njega majka nije cekala i on se nije vracao svojoj kuci, nego hraniteljskoj. Tacno je da se hranitelji vezuju za decu koju cuvaju. Ipak, njima je to jedno od mnogo dece koje ocuvaju pa ih isprate sa 18 godina, da bi uzeli novu decu, za sta dobijaju naknadu. Decak nije ni usvojen. Njegovi privremeni roditelji preuzimaju brigu za novu decu. Meni se cini da je tako sam, usamljen, otisao na lepse mesto. Svi mi smo ga tek danas primetili. Za zivota je bio sasvim neprimetan. Druge su vrednosti na ceni. On nam nedostaje tek danas. Do juce je vazniji od njegovog zivota bio novac, moć, materijalne vrednosti, uspeh, karijera. Na malog coveka pomislimo kad ga izgubimo.
A imao je ogromnu vrednost. Ta njegova vrednost meri se kolicinom nase savesti. Koliko smo odreagovali na njegovu tragediju. Koliko je u nama probudio odgovornost za sve sto ne valja i ne funkcionise u nasem drustvu da bi se ovakve tragedije sprecile. Ako je uspeo da bilo sta promeni, nacin rada psihologa sa decom, socijalnu zastitu, onda je on nevidljivi herij grada. I njegova smrt ce tada dobiti smisao jer smo postali bolji ljudi zahvaljujuci njemu.
Jeste, ovo je bila emocija. I poziv na akciju. Koliko sam ja procitala, dete je i u toj svojoj hraniteljskoj porodici bilo voljeno. Svojevremeno sam upoznala zenu, medicinsku sestru u Nisu, koja je pricala kako je njena majka odgajila i na put izvela jos desetine dece, koje ona dozivljava kao rod rodjeni. Ne znam nista o tome. Ali znam osecaj straha, kao majka. Protiv TOGA ustajem i zelim da se tragedije ne dogadjaju ako je ikako moguce da se sprece.
Kako? Ne znam. Shvatite ovo kao poziv onima koji bi trebalo da znaju i da im je nasa bezbednost posao. A ja i vi mozemo sigurno da negde nadjemo nacin da i mi “uradimo svoj deo posla” u drustvu. Ja sam svoj videla u tome da izgovorim rec, javno.
Da. Razumem. Poziv na akciju. Ko ovo da artikulise? Izvinite za dobro poznat termin cesto upotrebljavan pa izlizan u javnosti od politicara, ali ne znam adekvatniji.
Leskovac nema kapacitet. Otisli su ljudi zdravi, pravi, sposobni, sa savescu, znanjem, moralom i elanom.
Ovo nase su trzaji, bas kao vase pisanje i nasi komentari. Svi zelimo organizovanije sprecavanje ovakvih dogadjaja.
Ali, gradjani vec finansiraju milijardama(!) institucije sa strucnjacima. I politicari se odmah stave u red kao najozalosceniji, iako politika direktno kroji atmosferu u drustvu za rad ili nerad, ako kadrira neznalice, s kupljenim diplomama, secikese koji privatnim projektima isisavaju novac namenjen socijalnim problemima, pa ostali ne zele da rade za platu!!!
Kad sistem zataji jer politika:
1.nema kapacitet ili
2.namerno dopusta ,,paravojne“ aktivnosti pored centra za socijalni, psiholoske podrske za skolsku decu, socioloske i pedagoske podrske, da bi namirili nezadovoljne svoje i opozicione eksponente,da ih ućutka, iako time jača nezadovoljstvo ostalih zaposleih,
Šta onda mogu gradjani?
Da prave novu drzavu, opstinu, novi centar, angazuju nove strucnjake? Čime će ih platiti? Hocete vi raditi za dzabe? A sta cemo sa bacenim novcem za institucije?
Pa politika kadrira sudije, a mi maštamo o pravdi.
Kad god udarimo o politiku, oni skoce da zelimo njihovu promeni a da,oni vole Srbiju, Kosovo i izjavljuju saucesce povodom nesrecnih slucajeva po Srbiji.
Opozicija nema kapacitet da promeni nesto na izborima, niti proteste ucini smislenijim.
S druge strane gradjani su otudjeni, nezainteresovani za realne aktivnosti. Internet i dalje ostaje virtuelna borba.
Kad je Novkovic prekinuo utakmicu u studiju tv Leskovac, pozvao je na tacno odredjeno mesto u odredjeno vreme gradjane da izadju i pruze otpor vlasti zbog medijske Bastilje i koja proizvodi pogibiju mladih na Kosovu, gde se ratovi nisu desili po istoriji, i koje danas nije u sklopu Srbije.
Sa takvim debaklom od posledica protesta, uprkos smeni vlasti, nedostaje motiv da se ponovo pokusa nesto, jer 5.oktobar nije bio dovoljan.
Nemam zamerku ni na jedan red koji ste napisali. Okruzenje u doba Novkovica i danas- veoma razlicito. Sa svim pozivima na brigu o sebi i samo o sebi, ljudi postaju “tikve bez korena”.
Jedino moram da kazem da vec radim za dzabe, svojom voljom (osim posla od koga zivim) i da mi to daje osecaj svrhe i smisla.
Ako vec zivim u svetu prenaglasenog individualizma, niko mi ne brani da bijem svoju bitku, kako znam i umem, koliko mogu. I nisam sama niti jedina.
Vise od toga niti umem niti mogu.
Hvala na kometarima- jako sam ponosna da je neko pametan i elokventan, bez obzira na pretuzan povod, izdvojio svoje vreme da odreaguje na to sto sam rekla.
Pa da se i dalje borimo za ono u sta verujemo- najbolje sto znamo.
Samo da kazem ovaj drugi sto je bio sa ubicu odvezo je motorem lelektricnim ubicu zašto i njemu nije odredjeno zadržavanje od 48 časova neka mi to neko iz policije objasni.