Invalid Smilja Tasić iz sela Korbevac kod Vranja živi u kući staroj 130 godina u krajnje nehumanim uslovim, po kojoj se teško kreće jer ima i problema sa vidom. Jedina koja joj je pomogla je humanitarka Tamara Misirlić, no, posle odlaska majstaora, koji su sredili tri sobe, ona i dalje ne spava od brige zbog smrada iz kanalizacije i krova koji i dalje prokišnjava.

Priče donatorke i Smilje o obećanjima i nadama se razlikikuju po mngo čemu, ali fakat je da nesrećnoj ženi i dalje treba pomoć. Smilja tvrdi da je Tamara povukla radnike iznenada i da je iz drvorišta naprasno oteran sav građevinski material, humanitarka da je Korberevčanka dobila i više nego što su se prethodno dogovarale, te da za Smilju nije stigao ni jedan dinar od potencijalnih donatora.

Ova nesrećna žena, koja se zbog svoje invalidnosti teško kreće, ima problem sa vidom i ne čuje bez slušnog aparata, na početku ove priče obavezno naglašava da su radnici ove humanitarke pre nego što su prekinuli radove oterali nekud deo materijala koji je bio namenjen za obnovu njene kuće.

Ističe da je prvi put sa njom o obnovi kuće razgovarala kada joj je pomogla da kupi slušni aparat i tada je dobila obećanje da će to i da uradi. Od tog razgovora prošlo je godinu i po dana da bi se sredinom aprila ove godineTamara iznenada pojavila na njenim vratima rekavši joj da je do nje stigla poruka da joj je ponovo potrebna njena pomoć.

“Pre nego što je došla spremala sam se da odem kod frizera da se posle tri i po godine ošišam. Kada je to čula rekla je da će da me odveze kolima i da ćemo posle da idemo na ručak.Tada me je odvela u prodavnicu da mi kupi nešto od garderob”, priča Smilja.

Onako pritisnuta teškom svakodnevicom, a još više življenjem u kući koja je zbog prokišnjavanja krova bila puna vlage i buđi prihvatila je Tamarinu ruku kao slamku spasa. Ovo pogotovo kada joj je posle povratka saopštila da će da joj renovira kuću.

Početkom maja meseca ona je ponovo posetila Smilju da bi joj tada naša sagovornica rekla da joj ne daje lažnu nadu ako nemože da joj sredi kuću. Uz obećanje da će da joj sanira dom, ova humanitarka, prema navidima naše sagovornice, joj je obećala da će uz to da dobije i kupatilo, veš mašinu i frižider. Tada se i ponadala da će radovi na kući krenuti brzo i da će posle toga moći da ima jedan normalan život u njoj. Nažalost to nije išlo kako je ona pretpostavljala, ali kada je na njenu adresu stigao materijal za kuću, stvorila se nova nada.

“Radnici su radove na kući otpočeli u vreme kada je bilo jako hladno. Da im ne bih smetala sve vreme sam bila napolju. Iako sam se smrzvala nije mi bilo žao jer me je grejala pomisao da ću ubuduće živeti u kući koja ne prokišnjava i bez vlage”, kazuje kroz suze Smilja.

Dok su majstori radili ona je sugerisla da prvo rade kuću spolja jer su njeni zidovu tu bili najugroženiji. Tada joj je odgovreno da će prvo da budu urađene sobe jer nemaju para za sve. Ovo saznanje je začudilo Smilju s obzirom na to da je ispred kuće bilo naslagano brdo materijala. Da imaju nameru da prekinu radove shvatila je tek kada su celokupan materijal natovarili u vozilo i odneli u nepoznatom pravcu. U duši se, međutim, potajno nadala da će taj isti kamion u povratku da doveze drugi materijal koji je potreban za nastavak radova.

“Odneli su sve i čak mi nisu ostavili ni jedan jedini esker da okačim ikonu Svetog Nikole, koga naša kuća slavi kao krsnu slavu”, kaže Smilja uz prigušen jecaj.

U još veću malodušnost ova žena padne kada u kući oseti nepodnošljiv miris vlage. Njenom stvaranju dobrim delom doprinosi i fekalna voda koja kroz uzano crevo, posle izvedenih radova, izlazi iz kuće i završava u njenim temeljima.

Ona je veoma zahvalna Tamari i na tri renovirane prostorije u kući, ali ističe da ovo staro zdanje može da bude u potunosti u funkciji kada se renoviraju i spoljašnji zidovi, hodnik, prostorija koja je predviđena za kupatilo i krov koji prokišnjava.

U želji da saznamo zbog čega su radnici oterali pripremljeni materijal za renoviranje Smiljine kuće i ostavili je nedovršenu, sa tim pitanjem obratili smo se i samoj Tamari. Odgovor koji smo dobili putem mesindžera prenosimo u celini.

“U ovom konkretnom slučaju, nismo imali nijednu donaciju za navedeni projekat. Ipak, nakon posete gospođi Smilji, koja nas je zamolila za pomoć u suzama, izdvojili smo sredstva iz rezervi naše fondacije i sredili prostorije koliko je bilo moguće. Smatramo da smo uradili maksimalno u okvirima naših mogućnosti i odgovornosti. Apelujemo da se ne šire deiznformaije o našem radu, jer time direktno omalovažavate trud svih uključenih. Ukoliko se takve nesistine nastave, bićemo prinuđeni da potražimo pravnu pomoć kako bismo zaštitili ugled naše fondacije i sve porodice koje pomažemo.

Urađeni su unutrašnji radovi da bi joj koliko toliko bili zdravi zidovi i podovi. PONAVLJAM – NISMO IMALI SREDSTVA ZA VIŠE, DALI SMO MAKSIMUM.

Da li zante kolika je investicija renovirati celu kuću?

Ovo je sramota zaista, koliko puta sam ja samo tu ženu obišla, nosila hranu, drva, i ja i moja porodica i da sada ovako nešto pišete …nemam reči.”, napisala je Tamara u svojoj poruci, slično što i urednici našeg portal, odbivši da sa njom razgovara telefonom, gde postoji dijalog.

Opovrgavajući Smiljinu tvrdnju da su imale dogovor da joj bude urađena cela kuća sa kupatilom ona je napisala: “Ovo je laž, nije bilo ni reči o celoj kući. Tražila je da se samo sobe okreče, mi smo uradili sve, knauf, prozore, podove, kuhinju- keramiku. Ako to nije fer s moje strane, ne znam onda šta je?”, pitala je Tamara.

Na naš poziv da se sretnemo u Vranju kako bi mogla da nam ispriča svoj  deo priče Tamara je odgovorila: “Ne živim više u Vranju, rekla sam Vam sve ovde, ne bih volela da se moje ime provlači kroz ovakve stvari. I da dodam, uopšte nije bilo u planu raditi oko kuće, ja sam nju posetila, dovela je u grad, kupile smo garderobu i ostale stvari, i onda je krenula da plače i ja sam poslala majstore da se koliko – toliko sredi”.

Ovde, očigledno, neko ne govori istinu, ali ćinjenica je da Smilja Tasić iz sela Korbevac kod Vranja i posle veoma humanog gesta svoje poznanice I već slavne srpske humanitarke, i dalje živo i kući tuge, pa Jugmedia moli ljude dobre volje da nastave tamo gde je stala fondacija Tamare Misirlić.