NIŠ – Već 13 godina Vladan Ignjatović (41) svakog meseca ostaje bez pola plate da bi isplatio obaveze po sudskoj presudi.
Ovaj otac dvoje dece radi kao trgovac, a neće uspeti da do kraja svog radnog veka otplati još 110.000 evra. Vladan nije ništa ukrao, slagao ili proneverio, on je jednostavno žrtva jedne sudske presude koja je zauvek obeležila njega i njegovu porodicu. Kada mu naiđu trenuci preispitivanja teši se da „pravda mora pobediti“.
Odmah po odsluženju vojnog roka otvorio je 1993. godine podrum pića. Od „prijatelja“ je uzeo u zakup 890 praznih pivskih gajbi. To će se kasnije ispostaviti kao najgori poslovni potez koji će ga koštati doživotnog mira. Posle šest meseci gajbe su pokradene, ali se on sa „prijateljima“ dogovorio da im nadoknadi vrednost. Složili su se da im plati po šest tadašnjih maraka za gajbu. Verovao je da će lopovi biti uhvaćeni i da će pokriti barem deo gubitka.
– Nedavno me je pozvao pravnik u firmi u kojoj radim da me pita šta to otplaćujem. Kolika je ta kućerina? Nije mi bilo do smeha, ali sam se našalio i pitao ga da li ima dovoljno vremena da me sasluša. Teško je u pet minuta objasniti moju agoniju. Ne znam kako sam sebi da objasnim. Često se preispitujem da li je moguće da sam toliko pogrešio. Plaćam nerazumnu cenu – priča Vladan koji samo zahvaljujući podršci porodice, pre svih majke Olgice, uspeva da ostane priseban.
POLICIJA je otkrila lopove koji su pokrali ambalažu i slučaj predala tužilaštvu, ali je neko predmet „zaboravio“ u fioci pa lopovi nikada nisu gonjeni. Tako da ni Vladan nije mogao od njih da traži nadoknadu. Sudija sada radi kao advokat, a „prijatelji“ uredno svakog meseca dobijaju „apanažu“, pola Vladanove plate.
Iako je „prijateljima“ nadoknadio gajbe, oni su ga posle dve godine i 10 meseci tužili da plati zakup sporne ambalaže!
– Prvo smo bili u šoku zašto uopšte tuže, jer su znali da su gajbe ukradene i da sam im platio njihovu vrednost. Kako plaćati zakup na ambalažu koja je bila pokradena. Razumem da sam ja imao profit ali, ljudi moji, ja sam bio oštećen – ne može da sakrije svoje razočaranje Vladan.
Usledio je sudski spor koji Ignjatovići ocenjuju kao „sudski teror“ i cifre od kojih se zavrti u glavi.
– Iako nije bilo nikakavog ugovora o zakupu ambalaže, na osnovu veštačenja sudskog veštaka poljoprivredne struke sudija mi je presudila da platim 195.000 dinara na ime zakupa gajbi. To je tada bilo 80.000 maraka. Nisam imao da platim u celosti, pa je u ovom trenutku dug narastao na 110.000 evra. Sudija koja je u mom slučaju bila i izvršni sudija htela je da proda na doboš imovinu mojih roditelja. To ne bih sebi oprostio. Platiću sam svoje greške – priča Vladan koji nikada nije pokušao da se „izvuče“ ili „zaobiđe svoje obaveze“. – Savetovali su mi da odem iz zemlje i sačekam 10 godina da nastupi zastarelost. Zašto da bežim, ništa nisam ukrao. Ja sam žrtva, a ne kriminalac.
MAJKA Olgica ne odustaje od dokazivanja da je sudska odluka bila više nego nepravedna. Preživela je dva infarkta, gonili su je zbog klevete, ali je ostala uz sina.
– Bila sam službenica, a suprug vojno lice. Živeli smo po pravilima sistema. Sistem nas je ne samo razočarao nego i povredio. Dok dišem, boriću se da dokažem da smo žrtve nakaradnog pravnog sistema – kaže Olgica.
(Kraj) NOVOSTI/ena
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Strašno!
Ja sam slično prošao sa stanom koji sam hteo da kupim. Ispostavilo se da sam uleteo u već dobro organizovanu igru i naravno izvukao deblji kraj. Prilikom dogovaranja prodavac je tražio kaparu u vrednosti 30% od prodajne cene stana i odmah da se uselim. Cena je naravno bila povoljna 40.000 DM za 65 m*. Prodavac je bio stariji penzioner. Onoga momenta kada su dobili kaparu, počeli su uslovi da se menjaju. Cena stana je sada bila 65.000 DM i doveli su advokata koji je tražio da odmah potpišem ili da se selim, naravno kaparu su hteli da zadrže jer sam odustao od kupovine. Rečeno mi je da nemam šanse na sudu jer imaju ljude i da bolje mirno napustim stan i zaboravim na sve. Nisam pristao i usledila je tužba za iseljenje i kiriju. Na sudu je njihova priča pala u vodu i mislio sam da ću dobiti nazad kaparu. Gorko razočarenje je bilo onog momenta kada su zatražili štetu. Nisu dobili spor za kiriju ali su tužili za štetu. Veštaci su veštačili po tržišnoj vrednosti da je šteta za prodavca zbog nemogućnosti dalje prodaje i iznajmljivanja preko dva miliona dinara plus kamata. Meni za kaparu samo zakonska devizna kamata.
Shvatio sam u međuvremenu ko koga ima i koliko puta su do sada na takvim prevarama profitirali advokati u sprezi sa veštacima i sudijama. Prodavci su birani među penzionerima i obećavane su im prodaje stanova po skupljim cenama. Da ne bi bilo sumnje u sistem, kupci su dobijali prvo sudjenje ali su kroz „štete“ gubili ne samo uloženo već mnogo mnogo više. Budući da su krupna imena u priči ne želim da ih pominjem.
Srbijo!!
Procitao sam ovu vest dva puta.
Morao sam. Drugi put sam je citao mnogo pazljivije, jer sam mislio da nesto propustam i da ovo sto citam ipak nije moguce.
Neverovatno je sta se sve desava u nasoj Srbiji.
Najzalosnije je to, sto kada sistem ocigledno zakaze kao sto je to slucaj u ovoj prici, svi odgovorni samo nemo posmatraju kako covek strada i niko ne preduzima nista da mu pomogne.
Sve je kobajagi po „zakonu“, a nikoga uopste ne zanima, sto je „pravda“ po tom „zakonu“ ocigledno maloumna. Pokvaren sistem je opasniji od pokvarene masine. Ostri i neumoljivi zupcanici takvog sistema, melju zivote ocigledno nevinih i nezasticenih pojedinaca. Citave porodice se unistavaju ovakvim i slicnim greskama.
U ovoj zemlji se stalno amnestiraju potvrdjeni zlocinci i prevaranti. Nasuprot tome, teske i nepravedne sudbine obicnih, malih ljudi, izgleda da nikome ni malo ne smetaju.
Zar je moguce da ne postoji nacin da se ova i sve druge slicne greske sistema, zaustave i isprave?
Strašno!
Ja sam slično prošao sa stanom koji sam hteo da kupim. Ispostavilo se da sam uleteo u već dobro organizovanu igru i naravno izvukao deblji kraj. Prilikom dogovaranja prodavac je tražio kaparu u vrednosti 30% od prodajne cene stana i odmah da se uselim. Cena je naravno bila povoljna 40.000 DM za 65 m*. Prodavac je bio stariji penzioner. Onoga momenta kada su dobili kaparu, počeli su uslovi da se menjaju. Cena stana je sada bila 65.000 DM i doveli su advokata koji je tražio da odmah potpišem ili da se selim, naravno kaparu su hteli da zadrže jer sam odustao od kupovine. Rečeno mi je da nemam šanse na sudu jer imaju ljude i da bolje mirno napustim stan i zaboravim na sve jer u suprotnom ću zažaliti. Nisam pristao i usledila je tužba sa lošim dokazima za iseljenje i kiriju. Bio sam ubeđen da će izgubiti spor jer je neosnovana tužba. Na sudu je tako i bilo, ali nisam dobio nazad kaparu. Gorko razočarenje je bilo onog momenta kada su zatražili štetu. Nisu dobili spor za prvu tužbu ali su tužili za štetu drugom tužbom. Veštaci su „veštačili“ po tržišnoj vrednosti da je šteta za prodavca, zbog nemogućnosti prodaje i iznajmljivanja stana dok je bio u protivpravnom posedu, preko dva miliona dinara plus kamata. Te sumanute cifre nisu bile u tom trenutku ni u Beogradu u najboljim vremenima. Inače radnja se odigrava od ’95-99 god. (vreme krize i nemaštine) u Nišu. Meni sa druge strane se priznaje za kaparu samo zakonska devizna kamata koja nije ni približno njihovoj kamati.
Shvatio sam u međuvremenu ko koga ima i koliko puta su do sada na takvim prevarama profitirali advokati u sprezi sa veštacima i sudijama. Prodavci su birani među penzionerima i obećavane su im prodaje stanova po skupljim cenama. Da ne bi bilo sumnje u sistem, kupci su dobijali prvo sudjenje ali su kroz „štete“ gubili ne samo uloženo već mnogo mnogo više. Budući da su krupna imena u priči ne želim da ih pominjem.
Srbijo!!
Jadno! Bedno! Kakva nepravda! Da li će ikada biti bolje ovde?!
Законе пишу правници, адвокати су правници, правници и адвокати праве рупе у законима које само они знају.
Адвокати не издају фискалне рачуне….адвокати су зло човечанства.
Bilo kakav komentar je suvisan…
To li su prijatelji,po kozna koji put cu reci da smo najgori narod na svetu,sami se unistavamo,prijateljstva ne postoje,svako ima vece pravo u srbiji osim srbina i pitam se dokle vise