Jedna od najpoznatijih glumica Narodnog pozorišta Leskovca Maja Janković, prepoznatiljiva po tome da likovima koje igra uspešno daje svoju bogatu dušu i maštu, ali i po jedinstvenom načinu oblačenja, sasvim slučajno, gotovo iz dosade, postala je i kreator i stvaralac modnih damskih torbica, u kojima je do izražaja došao baš taj njen razigrani duh, smisao za modu i kreativanost, zbog čega vlada prava pomama za Majinim jedinstvenim modnim detaljem, unikatnih dizajna.

Maja je svoje prve korake na pozorišnim daskama napravila 2004. godine kada je završila Glumačku akademiju u Prištini u klasi Jovice Pavića i postala prva Leskovčanka u istoriji sa diplomom. Ipak, njena umetnička vena seže još u detinjstvo, gde je u kreativnoj porodici razvila veštine poput šivenja, pletenja i slikanja. Ideja da pravi torbe rodila se sasvim spontano pre četiri godine, nakon završetka predstave Dom Bernarde Albe.

„Radili smo predstavu Dom Bernarbe Albe. I kada se to sve završilo došli smo kući meni je jako bilo dosadno. Ležim u krevetu, a ormar preko puta otvoren, baš deo mog supruga i ja vidim kako su poređane majice. Meni su se boje dopale. Tada mi padne ideja na pamet. Uzmem te majice i isečem i napravim trake. Počnem da pletem ali ne znam šta, i na kraju ispadne vrlo simpatična torba kao ‘pačvorak'“, piča Maja za Jugmediu dok razgovaramo u kafiću jednog januarskog sunčanog i toplog dana o tome kako je došla na ideju da unese novinu u gradu na Veternici.

Maja je postavila to na svom instagram profilu, i nakon tri dana bila je iznenađena porukama koje su joj pristizale.

„Videla sam veliko oduševljenje mojih pratilaca, bila sam začuđena. Moja koleginica Mina Cocić, koja me je ranije nagovarala, jer zna koliko sam kreativna, podelila je svojim prijateljima tu torbicu i to se za dva dana napravio jedan opšti haos i pometnja. Moj dm je bio prepun sa porukama za porudžbinu torbi“, priseća se Maja.

Bila je skoro u šoku.

„Pozovem Minu i pitam:’Dete šta mi ovo napravi?’. Jer, u međuvremenu nisam odgovarala ženama jer su me pitale koja je cena torbi da li može ta i ta boja, i ona me je savetovala da trebam ozbiljno da se posvetim ovim i rekla da ja svoju kreativnost moram negde da ispoljim. Istog tog dana ja sam našla sve te pozamanterije koje prodaju te repro-materijale za torbe i povezala se sa ljudima i počela da pravim torbe. Potpuno neočekivano i neplanirano i stvarno od svih mojih torbi kojih ima 200 i više komada na mom profilu, bukvalno su sve otišle“, priča i dodaje da se nijedna žena nije zadržala na jednoj torbi, kao i da sve torbe imaju doživotu garanciju.

Majina umetnost i kreativnost datira još od malena, i ona je sve svoje talente ispoljavala ne samo preko glume, već i time što je radila kostime za predstave, scenografiju, šila, plela i slikala.

This slideshow requires JavaScript.

Torbice koje Maja pravi, nikad nisu istog paterna, veoma su unikatne, dok se za porudžbine dogovara sa mušterijama od kog materijala će biti, kakvog oblika, boje i teksture. Maja se, zapravo, trudi da svaka damska torbica ima svoju priču, a njen prvenstveni cilj je da svaka žena bude srećna.

This slideshow requires JavaScript.

Ukoliko želite da naručite baš ovakve jedinstvene torbice, Maja će stvoriti izvanrednu kreaciju od raznoraznih materijala. Ona nam je otkrila da neke šije ili plete i da sve zavisi od trenutne situacije kao i od onoga što traži klijent.

„To su uglavnom razni materijali i trake, odnosno konci koji su veoma jaki koji bukvalno mogu da povuku automobil, mogu samo da se oštete samo ako izgore ili se preseku. Trudim se da to bude zaista kvalitetno i lako za održavanje, jer ja sam skoro svaku torbu testirala, prosto da vidim kako će se pokazati. Stavim neki teret unutra, zatim perem u mašini da vidim kako može da se održava. Šta će meni torba ako ja ne mogu da je operem sutradan. Pravim takođe i od kože jer više volim da pravim od prirodnih materijala“.

Na pitanje da li ima neku svoju omiljenu kreaciju, kaže da su joj to prvi radovi, ali i da voli da pokloni torbice, ponajviše prijateljima.

Ispričala nam je zanimljivu priču koja joj je izmamila osmeh na lice, kada je jedan mladić naručio torbu za devojku i hteo da joj pokloni kao iznenađenje.

„Ja nisam znala kako ona izgleda. Potražila sam njenu fotografiju jer mi je tako lakše, prosto prepoznam koji je stil i trudim se da potrefim ono što bi ona nosila i što bi joj se dopalo, i ona je stvarno na kraju bila oduševljena“, priča uz osmeh.

Tehniku pletenja naučila je od bake po ocu sa pet godina, i kako priča, bila je veoma radoznalo dete.

„Baka me je tada naučila da pletem, i sećam se isplela sam male popkice za bebe i bila sam glavna atrakcija po komšiluku, vodili su me da pletem male popkice za bebe. Od kad znam za sebe ja sam uvek nešto pravila išla na takmičenja i osvajala nagrade u aranžiranju pravila lutkice, u crtanju na betonu….“.

Svoju kreativnost Maja je prepoznala i u svojoj mlađoj ćerki koja se sama interesuje i stalno gleda kako radi, dok za svoju stariju ćerku kaže da je talentovana za muziku, ali i sama glumica, da se zna, talentovana je pozorišna pevačica.

Majina najveća podrška u prvim koracima bila je upravo porodica i prijatelji, a njeni prvi kupci bile su koleginice.

„Kada smo imali premiijeru u pozorištu na stolu se našlo čak dvadesetak mojih torbi, kao neka mala izložba. Cene su veoma pristojne zato što znam kakva je situacija kod nas i znam da bi svaka žena volela da ima neki komad. Ljudi kod nas ne prepoznaju i ne cene ručni rad. To bi u stranim zemljama mnogo drugačije bilo. Ipak, proizvod je najbolja reklama. Ja odgovorno tvrdim kad neko vidi moju torbu uživo, da se mnogo više oduševi nego na fotografijama, a pritom mu se fotografija svidi“.

Cene Majinih tprbi kreću se od 5.000 dinara, a najskuplje su 100 evra.

Maja kaže za sebe da je veliki zaljubljenik u pozorište i umetnost, jer su to za nju poput vazduha koji je ispunjava i hrani. Svaki odlazak na koncert, izložbu ili bilo koji kulturni događaj njoj puni dušu, i veruje da bez toga ne bi mogla da funkcioniše.

Dok plete i stvara svoje kreacije, potpuno se isključuje iz svakodnevnih misli, jer pletenje za nju predstavlja savršenu terapiju.

„ Aktiviraju se obe moždane hemisfere, pa je nemoguće razmišljati o bilo čemu drugom osim o heklanju. Moraš da brojiš, a čim ti misli odlutaju, sve staje, moraš da se vratiš i ponovo brojiš. Zato je važno biti potpuno usredsređen na ono što radiš. Ne bi to bila terapija na psihijatriji, kao što su heklanje, slikanje i šivenje, zato što rade obe hemisfere i to je veooma lekovito. Mene to, na primer, više smiri nego bilo šta”,  objašnjava.

Maja se osvrnula i na današnje mlađe generacije i dodala da su izgubili svoj identitet.

“Svaka druga devojka je izgubila identitet, jer liče jedna na drugu. To na primer u moje vreme nije bilo, i ne sviđa mi se, ali nekad vidim neko dete koje je jedinstveno i različito od drugih i mogu da priznam da se oduševim time. Moderan svet je doneo mnogo toga dobrog i lošeg, ali na tome sve je doprineo razvoj treš, kič i šumk kultura . I ta ,nažalost, ‘Pink kultura’ je mnoge mlade ljude odvela u pogrešnom pravcu, jer ti kad si mlad ne shvataš da na primer zvezde poput Jelene Karleuše se privatno potpuno drugačije oblače od onoga što je na sceni. Mi roditelji smo ipak ti koji dajemo smernice deci, jer deca ne slušaju, deca gledaju od svojih roditelja”, priča Maja.

Bila spremna i da preko Jugmedie pošalje poruku mladima.

“Budite uvek svoji, najlepše je biti svoj, to sam što sam i takva sam. Kome se svidi svidi se, kome ne ne, a uvek se svidi nekome, i to je moja zvezda vodilja od kad znam za sebe što se tiče izgleda, ponašanja. Bez obzira kojom se profesijom čovek bavi traba da ima normalno ponašanje i da bude priseban i pristojan”, poručila je Maja.

Završavamo dugi razgovor, i puni utisaka odlazimo svojim kućama, gledajući na svet drugim očima jer je zapravo, kao što je i Maja rekla, suština u jedinstvenosti i izražavanju kreativnosti. Iz ovog razgovora zaključili smo da svako treba da otkriva i hranu talenat koji se krije duboko u nama, i da se okrenemo ka sebi i spoznamo svet u nama.