Pogledajte gde smo, pogledajte koliko nas je! Vaš glas vredi! Vaš glas čujemo! Nek vaš glas traje! Hajde da zajedno probudimo Srbiju! Istrajimo u borbi za studente, poljoprivrednike, prosvetne radnike, advokate, farmaceute, lekare, glumce, umetnike, novinare, inženjere, za sve živote koje smo izgubili i za one koje bismo izgubili, da smo nastavili da čutimo. Noć je najmračnija pred svitanje. Do ispunjenja zahteva“, poručila je studentkinja u govoru na velikom protestu  u Beogradu u prvom delu programa velikog protesta na bini na Slaviji.

Kazala je i da se desila Slavija, sto hiljada ljudi i da su Dostavili smo pisma javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac.

„Naši zahtevi upućeni su tužilaštvu. Gazili su nas. Izlazili smo na ulice sa još više motivacije. Dočekali smo Novu godinu na ulici. Mostar, RTS, Autokomanda, ostavke premijera i gradonačelnika Novog Sada. Gotovo tri meseca nakon tragedije“.

Podsetila je da su prepešačili smo 80 kilometara kako bi stigli do Novog Sada, blokirali tri mosta, tri meseca nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, odlučili da brane svoja Ustavom zagarantovana prava u gradu u kojem je donet prvi srpski ustav, Sretenjski ustav noseći štafetu slobode i solidarnosti, stigli u Kragujevac. Celog dana osnaživali jedni druge i otišli s porukom „Niko nije umoran“.

„Sledeći je bio Novi Pazar. Svi studenti stajali su ponosno jedni do drugih, braneći zajedničke ideale. Gde se majemo sledeće? Nikad u većem broju i nikad snažnije volje spojio se sever i jug. Veličanstveni Niš bio je uvertira za današnji Beograd. Ostaće neizbrisiv trag u srcima svih nas, suze kojima smo dočekani, zagrljaj koji smo podelili, predeli Srbije koje smo obišli, rane koje ste nam previjali, umor koji ste nam izlečili“, dodala je ova studentkinja.

Zatim je rekla da su usledili osmomartovski protesti, žene u prvim redovima, rame uz rame, studenti i radnici.

„Sve što se događalo, dovelo nas je do sadašnjeg trenutka“.

Nakon govora prikazan je film kako je do sada izgledala studentska borba, a potom je nastupio blokadni hor.