Umesto na žurkama, ovaj 4. april, Dan studenata, većina akademaca u Srbiji dočekaće na ulici. A neki i u 1.300 kilometara dugačkoj biciklističkoj turi do Strazbura, konstatuje DW na srpskom jeziku.

Toplo prolećno vreme, miris procvetalih krošnji, muzika i žurke do kasno u noć. Tako se godinama unazad u Srbiji proslavljao Dan studenata, koji mnogi doživljavaju kao simbol studentskih dana.

Ovog aprila obeležava se sedamdeseta godišnjica od njegovog uspostavljanja, ali i pet meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu, koja je usmrtila šesnaestoro ljudi. Studenti su odložili sve manifestacije kojima su prethodnih godina obeležavali ovaj dan, a dočekaće ga blokadnim akcijama u nekoliko gradova.

Umesto žurke – zbor

Studentski dom „4. April“ na Voždovcu, obično domaćin turnira u malom fudbalu, nedelju dana pre četvrtog aprila vrveo bi od studenata. Prolamala bi se galama, muzika i smeh čuli sa svih strana, a domski hodnici postajali bi tesni da prime sve studente. Ove godine ni traga od te euforije. Kažu da nemaju šta da slave, a situacija je slična i na ostalim univezitetima.

„Ovaj Dan studenata planiramo da posvetimo sebi. Bez većih obaveza, kroz međusobno, ali i druženje sa građanima, koji su sve više zainteresovani da sa nama razgovaraju“, priča nam Vukašin Jovanović, student Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Na Trgu slobode u tom gradu studenti u blokadi će, kako nam je objasnio, organizovati neformalne tribine. Do 17 časova sa zainteresovanim građanima razmeniće mišljenja, podeliti brige i strahove, nakon čega će druženje nastaviti na kampusu.

(Ne)zainteresovanost mladih

Blokade fakulteta su na političku scenu kao važne aktere izvele jednu naizgled nezainteresovanu grupu stanovništva – studente. Većinu građana to je iznenadilo. Njih same i one koji se zalažu za poboljšanje njihovog položaja nije ni najmanje.

„Zbog tog predubeđenja mnogi su ostali iznenađeni našim javnim, pa i radikalnim izražavanjem nezadovoljstva, ali sam siguran da smo stvorili domino-efekat i da smo svima pokazali da se nas tiče sve što se dešava. Studenti su dokazali ne samo da nisu letargični, nego da smo spremni da podnesemo i žrtvu“, ističe Vukašin.

Korupcija, kriminal i nepoverenje u institucije

Studentskim aktivnostima nisu iznenađeni ni u Krovnoj organizaciji mladih Srbije (KOMS), koja se zalaže za poboljšanje njihovog položaja.

Njihovi alternativni izveštaji o položaju i potrebama mladih, koje objavljuju na godišnjem nivou, pokazali su da su mladi kao tri najveća problema u prethodne četiri godine isticali: (ne)funkcionisanje demokratije, korupciju i kriminal i ekonomske probleme, poput zapošljavanja.

Upravo su to problemi koje studenti ističu kao ključne i tokom aktuelnih blokada.

„Studenti godinama unazad prepoznaju to kao goruće probleme. S time je uvezano i ogromno nepoverenje mladih u sve institucije, a ovo što sada vidimo jeste način na koji oni izražavaju svoj stav o aktuelnoj situaciji“, ocenjuje programska menadžerka KOMS-a Gordana Adamov.

Ona ističe da su njihova istraživanja pokazala da studenti vide proteste i peticije „kao jedine mehanizme kroz koje mogu da učestvuju i utiču na promene, jer institucionalne mehanizme aktivnog učešća mladi ne prepoznaju zbog nepoverenja u institucije“.

Koji su još problemi mladih?

Istraživanja KOMS-a pokazala su da je u porastu trend da studenti rade, te da je „svaki drugi student primoran da radi kako bi nastavio da se školuje“. A čak i kad okončaju školovanje, mladi često završe na pozicijama za koje se nisu obrazovali.

„Mladi su nezadovoljni obrazovnim sistemom, jer oko šezdeset odsto njih radi na pozicijama za koju se nisu školovali. Iz razgovora s njima vidimo da obrazovni sistem nije usklađen sa tržištom rada, pa su mnogi prinuđeni da se prekvalifikuju kako bi se prilagodili tržištu“, objašnjava Adamov za DW.

Studentima i njihovim roditeljima glavobolju zadaje i pitanje stanovanja tokom studija. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tek sedam odsto ukupnog broja studenata može da stanuje u domovima, jer su domski kapaciteti dovoljni za oko 17.000 osoba.

Paprene cene kirija često im onemogućavaju da pronađu stanove, zbog čega su primorani da putuju iz drugog grada, ako imaju sreće da mogu da žive kod roditelja. „Zbog toga 20 odsto mladih prethodnih godina sebi nije moglo da priušti školovanje“, kaže programska menadžerka KOMS-a.

Mala leđa – velika očekivanja

Svoj dan studenti u Beogradu obeležiće na protestima. Skup pod parolom „O nasilju i neispunjenu zahteva“ kreće ispred Instituta za patologiju, gde je 1936. godine u studentskim demonstracijama ubijen student Žarko Marinović, u čiju čast se i obeležava Dan studenata. Nakon programa ispred Pravnog fakulteta, studenti će ići do Novog groblja, gde će položiti venac na njegov grob.

Prethodna nedelja, koja bi u regularnim okolnostima proticala u festivalskoj atmosferi, na fakultetima se odvijala uobičajeno – uz gostujuće predavače, humanitarne turnire i česte proteste na ulici. Zbog toga se mnogi studenti osećaju preopterećeno.

„Ove blokade imale su pozitivan uticaj na celokupno javno mnjenje, jer ljudi imaju poverenje i uzdaju se u nas. Ali, koliko god se osećali počastvovano, osećamo i preveliku odgovornost, jer se od nas očekuju aktivnosti koje mi kao studenti u ovim godinama ne treba da radimo“, priča za DW jedan student Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.

Isto se oseća iz Vukašin sa Novosadskog univerziteta. „Sad se borimo s pritiskom i odgovornošću, jer je mnogo toga palo na naša pleća. Očekivanja su velika, a dosta toga nije u našoj moći. Zbog toga je važno da nam se i ostali priključe u borbi, radi dobrobiti svih nas.“

„Tour de Strasbourg“

Neki od kolega s njegovog i ostalih univerziteta u Srbiji ovaj Dan studenata dočekaće „na točkovima“. Kolona od 80 biciklista krenula je na put do 1.300 kilometara udaljenog Strazbura. Cilj je da se širom Evrope pronese glas o studentskim protestima i evropskim zvaničnicima skrene pažnja na dešavanja u Srbiji.

Na put ih je ispratio i Vukašin. Kaže da je atmosfera bila euforična, a nada se da će ih dočekati u još boljem raspoloženju.