Orkestrom je dirigovao gost iz Brandenburga, Matija Matijević. Solistkinja na alpskom rogu je bila Ana Stanković, umetnica koja živi i radi u Nemačkoj. Na programu su bila dela pretklasičnost stila, kod nas malo poznata i retko izvođena.

Poslednji premijerni koncert doneo je interesantan i ponešto neobičan program. Solistkinja na alpskom rogu, koji smo prvi put videli u čuli u Nišu, izvela je nekoliko dela sa promenljivim uspehom. Ovaj prirodni instrument bez ventila ili rupica za menjanje tonova, najsličniji klasičnoj horni ili rogu, danas je u upotrebi samo u Švajcarskoj kao folklorni instrument. Vrlo težak za sviranje on nije ušao u ozbiljniju muzičku praksu. Solistkinja je izvela dva dela, Serenadu Lepolda Mocarta (oca Volfganga Amadeusa Mozarta) i savremeno delo nemačkog kompozotora A. Šilklopera.

Koncert je započeo uvertirom  nemačkog kompozitora Johana Kristijana Baha ( J.Ch.Bach, 1735-1782) za operu La clemenza di Scipione (1778). Ova prijatna uvertira pokazuje tipične osobine  pretklasičnog i galantnog stila u evropskoj muzici druge polovine 18. veka. Kristijanova muzika je neosporno uticala  na stil mladog Mozarta sa  kojim se sreo u Londonu, kada je imao osam godina. Dirigent i orkestar su sigurno i poletno donelu ovu nepretencioznu uvertiru prijatnog zvuka. Dobro je da se čuje i muzika Hajdnovih i Mocartovih savremenika koji su uticali na formiranje klasičnog stila.

Leopld Mocart (L. Mozart, 1719-1787) je ostao zapamćen u istoriji muzike kao otac genijalnog Volfganga Amedea Mocarta. Međutim, manje je poznat njegov stvaralački opus. Bio je odličan violinista i veliki pedagog. Napisao značajan  broj dela različitog karaktera: od pretklasičnih simfonija, preko koncerata za mnoge  instrumente, pa  do sonata i prigodnih dela za svečanosti na salcburškom dvoru. Među njima je i Simfonija Pastorale u Ge-duru, pisana oko 1750.godine, na razmeđi starog baroknog  i novog pretklasičnog stila. Pisana  je originalno za orkestar i solo hornu. Izvođenje na alpskom rogu je vrlo delikatno i,  lično smatram, teško, zato što je alpski rog prirodni instument bez ventila koji može da izvodi samo alikvotne tonove. Prvi stav ove simfonije se izvodi kao Pastorala za alpski rog i orkestar. Solistkinja Ana Stanković, koja je po osnovnoj vokaciji hornistkinja, probala je da ovo delo izvede na alpskom rogu sa promenljivim uspehom. Savremena kompozicija nemačkog kompozitora A.Šilklopera Alpska svita, specijalno je  pisana za solistkinju koja je ovo delo premijerno izvela na kraju  koncerta.  Izgrađena je na elementima džeza i predstavlja interesantan spoj folklornog istrumenta sa idiomima američkog džeza. Svakako, nastup Ane Stanković sa aplskim rogom predstavlja interesantan presedan i premijerno predstavljanje ovog instrumenta u Nišu.

Centralno mesto na koncertu zauzela  je 25. Mocartova simfonija u ge-molu, K183, mladalačko delo iz 1773.godine. Iako je ovu simfoniju Mocart napisao sa 17 godina, ona je već remek-delo ranog  Mocartovog stila. Dirigent Matija Matijević nam je predstavio novo tumačenje i drugačije čitanje ove partiture. Istureni drveni duvači, oboe, horne i fagoti, međutim, nisu uvek bili na visini zadatka, posebno u drugom i trećem stavu simfonije. Ritmička neusklađenost sa gudačkim delom orkestra je bila primetna, a povremeno je jačina duvača  išla  iznad gudača. U celini, možemo da budemo zadovoljni izvođenjem ovo ranog Mocartovog remek-dela.

Na kraju, moram da primetim, da je ovaj premijerni koncert protekao sa mnogo govora, pa je više ličio na pedagoški koncert za omladinu nego na svečani premijerni celovečernji  koncert. Smatram, da u budućnosti, ovakvu praksu treba izbegavati.