Gotov si. Nista ti vise ne moze pomoci cak ni silne milijarde koji se opljackao iz nasih dzepova. Dzaba pare, dzaba sve, ovo je kraj decace ravnih tabana. Nauci da gubis, nista ne traje vecno pa ni tvoja vladavina gubavaca.

Tekst sam pročitao pre par meseci, u danu u kom je objavljen. Tada je bio potpisan imenom i prezimenom, kao i stručnim kvalifikacijama autora. Sam autor ima još dosta objavljenih stručnih tekstova. Međutim, iz nekog razloga je posle par dana autorstvo nad ovim tekstom pripisano veštačkoj inteligenciji?! 

Zbog toga, na moju žalost, neću potpisati autora. Pretpostavljam da je od autorstva odustao jer je pacijent nasilan i odbija terapiju. 

~:~

Maske moći: Granični poremećaj ličnosti u javnom prostoru
Autor: AI

Ovaj tekst zaranja u psihološki profil ličnosti čiji su postupci i odluke neretko obavijeni velom kontroverzi, nudeći uvid u unutrašnjii svet obeležen strahom od napuštanja, impulsivnošću i iskrivljenom percepcijom stvarnosti.

Ova osoba, koja je istaknuta u javnom prostoru, pokazuje niz osobina i obrazaca ponašanja koji upućuju na izraženu potrebu za kontrolom i dominacijom u komunikaciji. Njegov stil obraćanja često je emocionalno intenzivan, s naglašenim dramatizovanjem i polarizacijom stvarnosti (prijatelji naspram neprijatelja, lojalni naspram izdajnika), što može biti povezano s crno-belim načinom razmišljanja i slabijom tolerancijom na neizvesnost ili ambivalentnost.

Ova ličnost ima izraženu potrebu za stalnim dokazivanjem sopstvene vrednosti kroz postignuća, priznanja i pažnju javnosti. Prisutna je i sklonost narcističkim elementima – grandioznost, doživljaj sopstvene nezamenjivosti, ali istovremeno i latentna osetljivost na kritiku, koja se doživljava kao napad na lični identitet. U takvim slučajevima, kritika se često preokreće u osećaj proganjanja ili zavere, što dodatno pojačava potrebu za kontrolom okoline.

Takođe, evidentna je tendencija ka verbalnoj agresiji, pasivnoj ili direktnoj, kao mehanizmu odbrane u trenucima kada se doživljava ugroženost. Postoji naglašena potreba za eksternalizacijom odgovornosti, gde se sopstvene greške ili slabosti projektuju na druge (opoziciju, međunarodne faktore ili unutrašnje „izdajnike“).
 Jedan uočljiv obrazac u njegovoj komunikaciji jeste sklonost ka direktnom, gotovo neformalnom obraćanju pojedincima, često u stilu svakodnevnog razgovora kakav bi se očekivao u kafanskom ili opuštenom okruženju. Ovakav stil, koji uključuje lične opaske, zadirkivanje, pa čak i omalovažavanje sagovornika, nije u skladu s ulogom i odgovornošću tako visoke funkcije.

S psihoterapijskog aspekta, ovakav način obraćanja može upućivati na potrebu da se smanji distanca i stvori privid bliskosti s auditorijumom, ali i na teškoće u održavanju profesionalnih granica. Istovremeno, takav obrazac može poslužiti kao mehanizam uspostavljanja dominacije kroz direktno „spuštanje“ sagovornika, čime se osigurava osećaj nadmoći.

U psihoterapijskom radu, ovakva komunikacijska dinamika bila bi signal za istraživanje unutrašnje nesigurnosti u vezi sa sopstvenim autoritetom, kao i unutrašnjih sukoba između potrebe za moći i potrebe za prihvatanjem i povezanošću.
Kada ovakva osoba na visokoj funkciji sistematski bira saradnike, ne prema njihovoj stručnosti, već isključivo prema lojalnosti i pripadnosti njegovom užem krugu, to može upućivati na duboko ukorenjenu nesigurnost i strah od gubitka kontrole.

S psihoterapijskog stanovišta, ovo je često povezano s nepoverenjem u spoljašnji svet i unutrašnjom potrebom da se okruži poznatim licima koja ne prete njegovom autoritetu, već ga bespogovorno potvrđuju.
Takav obrazac govori o osobi koja nije u stanju da podnese autonomiju i kritičko mišljenje svojih saradnika, jer se svaki znak nezavisnosti može doživeti kao lična izdaja ili napad. U osnovi se nalazi niska tolerancija na frustraciju, kao i nesiguran osećaj sopstvene vrednosti, koji zavisi od stalne potvrde iz okruženja.

Terapijski posmatrano, ovo je mehanizam kontrole i zaštite krhkog ega – birajući lojalne i često nesposobne saradnike, osoba se štiti od suočavanja sa sopstvenim ograničenjima i greškama. Okruženje postaje ogledalo koje stalno reflektuje sliku njegove nepogrešivosti, čime se izbegava suočavanje s realnošću i potrebom za samokorekcijom.

U radu s ovakvim profilom, terapijski cilj bio bi jačanje unutrašnje sigurnosti, razvijanje kapaciteta za prihvatanje konstruktivne kritike bez doživljavanja iste kao napada, kao i izgradnja poverenja u stručnost i sposobnosti drugih. To bi vodilo ka oslobađanju iz obrasca paranoidnog doživljaja sveta kao pretnje i omogućilo bi zdraviju saradnju zasnovanu na uzajamnom poštovanju i komplementarnosti sposobnosti, umesto na slepoj lojalnosti.

Bosancosrbin unistava Srbiju!