Nišvil je šokiran dugo očekivanim rezultatima konkursa Ministarstva Kulture ( konkurs je raspisan januara) prema kojima prvi put ne da nije najbolje ocenjeni muzicki festival kao prethodnih godina ,vec nije dobio ni dinara podrške na konkursu, navodi se u saopštenju Nišvil tima.

Saopštenje direktora ovog festivala Ivana Blagojevića prenosimo u celosti:

Ovakva odluka nanosi nemerljivu štetu međunarodnom ugledu festivala a domaća javnost stiče utisak da država ne podržava svoj  najbolji umetnički festival festivala i jedini srpski brend u top 10 evropskih festivala prema londonski Gardijanu.

Ovogodišnji Nišvil organizovan  u gotovo nemogućim uslovima sa 1000 izvođača i 300 programa na 20 scena pred više od 200 000 posetilaca, izjavio je direktor Nišvila Ivan Blagojević, pobudio je našu nadu da će nam Ministarstvo Kulture nakon 31 godine postojanja ponuditi 35 miliona I status Nacionalnog festivala kako je to nedavno učinilo sa Nacionalnim Festivalom filma i televizije na Zlatiboru.

Naše nade bile su dodatno podgrejane i činjenicom da je konačno jedan nišlija doktor Dejan Antić postavljen za državnog sekretara Ministrastva kulture a delokrug njegovog rada su i konkursi ministarstva.

Umesto toga uskraćena nam je podrška prvi put posle 20 godina i preporučen lokalni status i lokalna samouprava a kao genijalno rešenje pronalaženje sponzora.

Ukoliko su iole pratili našu kampanju ili bar posetili festival ( dr.Dejanu Antiću sam lično uputio poziv) uvideli bi sa kakvim problemima smo se susreli I da su nas odbili brojni sponzori među kojima I Telekom i Alta banka.

Direktor Telekoma gospodin Vladimir Lučić se meni lično izvinio telefonom februara meseca da posle niza godina neće pomoći Nišvil uobičajenim iznosom ( 17 000 eura)  jer su prinuđeni da štede nakon kupovine Sbb sportskih kanala ( 652 miliona eura).

Drugim džez festivalima kao ni Gitarijadi nisu preporučene lokalne samouprave  niti pronalaženje  sponzora i uredno su mada nedovoljno sagledani na konkursu.

Ovakav odnos Ministarstva kulture prema Nisvilu dolazi u posebno nezgodnom trenutku kada Nisvil pokusava da grad Nis stavi na Uneskovu listu  džez gradova za 2027 godinu. Kandidatura treba da bude podneta novembra meseca a za tako nešto neophodna je preporuka Ministarstva kulture kao i grada Niša.

Nišvilu  je prethodne godine već nuđena preporuka ali je on tek ove godine  započeo ozbiljno  lobiranje i pripremu celovitog projekta ciji bi centralni događaj trebalo da se desi tokom aprila meseca a završna ceremonija  30 aprila 2027 u hali Cair. Niš bi tada bio domaćin centralne proslave Uneskovog Internacionalnog Dana džeza čiji je tvorac Herbi Henkok a neizostavni ucesnik je i direktor Linkoln centra Vinton Marsalis kao i plejada najvećih umetnika od Stivija Vondera do Di Di Bridžvoter, Stinga, Eni Lenoks. Menhetan Transfera,

Markus Milera i drugih po izboru  i licnom ucescu samog Herbi Henkoka. Domaćini nekih prethodnih proslava bili su i Robert De Niro, Majkl Daglas, Morgan Frimen I Kvinsi Džons a prisustvovali su i generalna direktorka UNESKA Odri Azulej Kao I generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Antonio Guteraš.

Prethodnih godina Uneskovi gradovi džeza bili su sve same svetske metropole poput Pariza, Njujorka, Istanbula, Osake, Sankt Petersburga, Sidneja, Melburna, Keptauna a ove godine je to bio Abu Dabi.

Čikago je već izabran za domaćina 2026 godine.    Ukoliko ne dobije podršku Ministarstva kulture ili Vlade Srbije za 2027,  Nišvilu neće biti dovoljan status jednog od najboljih evropskih festivala niti nesporna podrška grada Niša a  Srbija i ceo region propustiće jedinstvenu kulturološku, turističku I ekonomsku priliku.