Prema Zakonu o radu, zaposleni imaju pravo da ne rade tokom državnih i verskih praznika koji su zakonom proglašeni neradnim danima, uz punu naknadu zarade. Međutim, oni koji se ipak nađu na radnom mestu tokom praznika, imaju pravo na uvećanje od najmanje 110 odsto na osnovnu zaradu.
To znači da radnik, pored redovne dnevnice, dobija i dodatnih 110 procenata od svoje osnovne satnice. Na primer, ako je osnovna dnevnica 5.000 dinara, rad za praznik mora biti plaćen najmanje 10.500 dinara, piše Kurir.
Iako se u praksi često događa da poslodavci ne isplate uvećanu zaradu, zakon ne predviđa jasne kazne za takve slučajeve, pa radnici retko ostvaruju svoja prava.
Poslodavac može ponuditi zamenski slobodan dan, ali on nije zakonska obaveza, već stvar dogovora između radnika i poslodavca. Čak i ako zaposleni iskoristi slobodan dan, poslodavac je i dalje dužan da isplati uvećanu dnevnicu za rad tokom praznika.
Pravo na ovu naknadu imaju samo radnici koji su zaposleni po ugovoru o radu, bilo na određeno ili neodređeno vreme. Oni koji rade po ugovoru o delu, privremenim poslovima ili autorskim ugovorima, nemaju zakonsko pravo na uvećanje – njihova primanja zavise isključivo od dogovora sa poslodavcem.
Uvećanje od 110 odsto obračunava se isključivo na osnovnu zaradu, bez dodataka kao što su topli obrok, regres, bonusi ili minuli rad.
Državni praznik Dan primirja ove godine pada na radni dan, pa bi svi oni koji ga provedu radno trebalo da dobiju duple dnevnice, koje se isplaćuju kada zaposleni rade na dane koji se obeležavaju neradno, odnosno na državne praznike.
Dan primirja u Prvom Svetskom ratu je državni praznik i zbog toga se praznuje neradno, a mnogi su iskoristili ove dane da naprave pravi mini odmor. Ove godine je 11. novembar pada u utorak.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
