Srđan Stamenković (52), dugogodišnji novinar, urednik, prijatelj i kum mnogih od nas, preminuo je iznenada, ostavivši za sobom duboku tišinu u kojoj odzvanja samo jedna reč – neverica. Prerminuo je noćas u snu.

Vest o njegovom odlasku pogodila je Leskovac kao snažan udar.

Srđan je od gimnazijskih dana živeo novinarstvo. Bio je onaj retki čovek koji je umeo da vidi suštinu u sportu – ne rezultat, nego priču, ne brojke, nego ljude. Njegovi tekstovi disali su fer-plej, strast, znanje i nenametljivu, tihu emociju.

Bio je glavni i odgovorni urednik portala „Dnevnik juga“ i „Sportska strana juga“, ali pre svega – Srđan je bio lice sportskog novinarstva koje nije vikalo, koje se nije gurkalo, koje nikoga nije gazilo da bi stiglo. Bio je tih, nenametljiv, blag, a opet postojan kao stena.

U poslu je bio pouzdan, u životu veran, u prijateljstvu odan do poslednje granice.

I izvan novinarstva, Srđan je bio ono najvažnije – porodičan čovek.

Sa suprugom Gordanom podigao je dvojicu sinova, Luku i Vuka, studente, vaspitane da nose njegove vrednosti: smirenost, čestitost, rad i blag karakter. Iza njega ostali su i majka Bojana, otac i brat.

Srđan je bio sin svoje majke Bojane  – beskrajno privržen, pažljiv, zahvalan. Bio je kum, pobratim i prijatelj koji se ne zove svaki dan, ali je uvek tu. Onaj koji se pojavi kada treba. Onaj koji ne obećava mnogo – ali sve što obeća, ispuni.

Iza sebe je ostavio više od profesionalnog traga. Ostavio je način na koji je živeo – tiho, a vredno. Ostavio je toplinu svog osmeha, šalu izrečenu poluglasno, onu smirenost koja se retko sretne. Ostavio je uspomene u hiljadama razgovora, terena, putovanja, prvenstava, i u jednostavnim ljudskim trenucima.

Danas, dok pišemo ove redove, Leskovac je manji, tiši. Jedan od najboljih među nama otišao je prerano.

Sahrana će biti obavljena sutra u 12 sati na Svetoilijskom groblju.

Neka mu je večna slava i hvala. A njegovoj porodici – srce, snaga i zagrljaj celog juga.