Srbija planira da prvi put u svoj pravni sistem uvede Zakon o radnoj praksi. Ukoliko se zakon usvoji, poslodavci će biti u obavezi da sa praktikantima zaključuju ugovore o radnoj praksi i da im za radne prakse isplaćuju odgovarajuću naknadu. Praktikanti će imati pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, vidi se iz nacrta zakona koji je nedavno objavljen.

Nacrt je, međutim, izlistao i šta sve nije radna praksa. Pa tako pod radnu praksu ne potpada volontiranje, dualno obrazovanje, studentska praksa, pripravnički staž, te praktična nastava i profesionalna praksa, piše Forbes.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja objavilo je Nacrt zakona o radnoj praksi. Nacrt je na javnoj raspravi do 18. decembra, vidi se na sajtu e-konsultacije.

Radna praksa je u nacrtu definisana kao „aktivnosti koje praktikant obavlja kod poslodavca uz podršku i nadzor mentora, a koje su usmerene na sticanje praktičnih veština i iskustva za rad u određenom zanimanju u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje“.

Problemi koje zakon treba da reši

Pored veoma spore tranzicije, mlade u Srbiji karakterišu i relativno nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada, navodi se u obrazloženju nacrta zakona.

U drugom kvartalu 2025, stopa nezaposlenosti lica starosti od 15 do 29 godina iznosi 16,9 odsto. Gotovo je dvostruko veća od stope nezaposlenosti svih lica starijih od 15 godina koja iznosi 8,5 odsto.

Sa druge strane, iznosi se podatak da je stopa zaposlenosti mladih 40,7 odsto. I da je značajno niža od stope zaposlenosti za starosnu kategoriju 15+ koja iznosi 51,5 odsto.

Nedostatak radnog iskustva jedna je od najčešćih prepreka za zapošljavanje mladih, navodi se.

Ukazuje se i da tranzicija od škole do prvog stabilnog ili zadovoljavajućeg posla traje veoma dugo u Srbiji. Skoro dve godine.

Posedovanje fakultetske diplome skraćuje vreme traženja posla (11,7 meseci). Mladima sa najnižim nivoom obrazovanja potreban je 41 mesec da pronađu prvi posao.

Posebno ranjiva grupa na tržištu rada su, kako se navodi, mladi koji nisu zaposleni, a istovremeno su i van procesa obrazovanja, nisu na školovanju ili obučavanja (NEET).

U drugom kvartalu 2025. godine, NEET stopa mladih u Srbiji (15-29) iznosila je 13,9 odsto.

Kakva rešenja se predlažu za radne prakse?

Jedna od odredbi u nacrtu budućeg propisa kaže da se radna praksa obavlja za zanimanje za koje se zahteva najviši nivo kvalifikacije koji je praktikant stekao kroz školovanje. I da ne može, mimo njegove volje, da obavlja radnu praksu u nižem nivou kvalifikacije – u toku prvih devet meseci od završetka školovanja.

Praktikant je, prema ovom nacrtu zakona, lice koje u momentu zaključenja ugovora o radnoj praksi ima najmanje 15, a najviše 30 godina života. I koje je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu.

Kada se radi o licu koje je starije od 30 godina, ono može biti angažovano kao praktikant, ako u periodu od 12 meseci pre zaključenja ugovora o radnoj praksi nije bilo radno angažovano.

Dalje, lice mlađe od 18 godina može da bude angažovano kao praktikant uz prethodnu saglasnost roditelja ili drugog zakonskog zastupnika i na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Uslov je da obavljanje radne prakse ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i redovno obrazovanje. Odnosno da takav rad nije zabranjen zakonom i propisima kojima se uređuje oblast utvrđivanja opasnog rada za decu.

Kada se radi o praktikantu koji je strani državljanin ili lice bez državljanstva, a koji obavlja radnu praksu, primenjivaće se odredbe zakona kojim se uređuje zapošljavanje stranaca, odnosno izdavanje dozvole za osposobljavanje i usavršavanje.

Ugovor o radnoj praksi i naknada

Prema nacrtu, poslodavac angažuje praktikanta za obavljanje radne prakse zaključivanjem ugovora o radnoj praksi. Na osnovu tog ugovora ostvaruje se ugovorena naknada.

Ugovorom o praksi se ne zasniva radni odnos. Ugovor se zaključuje na period koji ne može biti duži od šest meseci. A poslodavac može da zaključi sa istim licem ugovor o radnoj praksi samo jednom.

Praktikant ima pravo na naknadu za obavljane radne prakse za dane koje je proveo na obavljanju radne prakse, predviđa nacrt.

Visina naknada, kako se navodi, iznosi najmanje 60 odsto osnovne zarade za iste ili slične poslove od poslodavca i ona u sebi ne sadrži porez i doprinose.

U toku obavljanja radne prakse praktikant stiče prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja kao i zdravstvenog osiguranja. Odnosno, na naknadu koju će da dobija za radnu praksu se plaćaju porezi i doprinosi.

Radno vreme praktikanta, prema nacrtu, ne može da bude duže od 40 časova nedeljno. A ukoliko se radna praksa obavlja na poslu sa povećanim rizikom za koji je utvrđeno skraćeno radno vreme, praktikant ne može da radi duže od skraćenog radnog vremena.

Takođe, praktikant ne može da radi na dan praznika, predviđa budući propis.

Ograničenja za određene poslove kod poslodavca

Jedna odredbi u nacrtu propisuje i da poslodavac ne može da organizuje radnu praksu na poslovima na kojima je u prethodna tri meseca utvrdio višak zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena.

Takođe, tokom trajanja radne prakse, praktikant ne može da bude angažovan za obavljanje određenog posla, u slučaju povećanog obima posla kod poslodavca. Niti može da bude angažovan kao zamena zaposlenog kod poslodavca koji je privremeno odsutan sa rada.

Praktikanti će imati mentora

Praktikant će prema ovom nacrtu zakona imati i mentora. To može biti zaposleni koji poseduje najmanje dve godine radnog iskustva u zanimanju za koje se obavlja radna praksa. Mentor može biti i poslodavac ili preduzetnik ako nema odgovarajućeg zaposlenog.

Poslodavac će biti dužan da učini dostupnim informacije o uslovima obavljanja radne prakse. A posebno naknadu za obavljanje radne prakse i pravu na zdravstveno osiguranje.

To može uraditi u sredstvima javnog informisanja, na svojoj internet stranici ili oglasnoj strani, preko republičke organizacije nadležne za poslove zapošljavanja…

Šta radna praksa nije?

Radna praksa ne može da se obavlja na poslovima za koje je zakonom, predviđeno obavljanje pripravničkog staža. Odnosno polaganje stručnog ispita radi sticanja radnog iskustva u odgovarajućoj struci, navodi se u nacrtu.

Radnom praksom se, takođe, neće smatrati praktična nastava i profesionalna praksa koja se ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano delom u srednjoj školi, a delom kod poslodavca.

Radna praksa, prema nacrtu, nije ni učenje kroz rad kod poslodavca, kao deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja – u smislu dualnog obrazovanja.

Takođe, pod radnom praksom se neće smatrati ni studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija, kao deo određenog studijskog programa.

Radnom praksom se ne smatra ni učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju, u smislu dualnog modela studija u visokom obrazovanju.

Takođe, pod radnu praksu neće spadati ni praktična nastava i praktičan rad kod poslodavca koje realizuju javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih.

Radna praksa nije ni pripravnički staž, koji je uslov za rad na određenom poslu ili za polaganje stručnog ispita.

Radna praksa nije ni volontiranje, kao ni angažovanje stipendista mladih istraživača i studenata doktorskih akademskih studija uključenih u naučno-istraživački rad naučno-istraživačkih organizacija, a po osnovu godišnjeg konkursa za dodelu stipendije iz sredstava nauke.

Prednosti radnih praksi

Istraživanja u većini evropskih zemalja pokazuju da prakse povećavaju buduću zaradu mladih, navodi se u obrazloženju zakona. Prakse doprinose izgradnji veština koje nije moguće steći kroz formalni sistem obrazovanja i dovode do većeg zadovoljstva poslom.

Radne prakse za poslodavce donose mogućnost da testiraju potencijalne zaposlene i da sa najuspešnijima zasnuju radni odnos po isteku prakse. Na taj način prakse zapravo olakšavaju i ubrzavaju selekciju kandidata za zaposlenje, navodi se u obrazloženju.