Dragan Milovanović iz sela Izvor sasvim sigurno jedan je od najpoznatijih stanovnika svrljiške opštine, a zbog toga što koristi bionergiju za lečenje, za njega su čuli i ljudi van granica naše zemlje.

Milovanović kaže da od kako koristi svoju bioenergiju, za 40 godina je kroz njegovu kuću prošlo ljudi za 10 stadiona, izjavio je za Niške vesti.

„Nema dana da neko kome je potrebna pomoć zbog zdravstvenih problema ne zakuca na moja vrata. Pojedinih dana bude i po 40 ljudi, a dolaze iz raznih razloga, muči ih kamenje u bubregu, miomi i ciste na materici, proširene vene, loš rad štitne žlezde, išijas, spondiloza, glavobolje, iščašenja zglobova, astma, sterilitet…Dolaze mi iz svih mesta u Srbiji, iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Češke, Ukrajine… Pola Kliničkog centra u Nišu je bilo! Doktori. Dolaze mi i poznate ličnosti. Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković su dolazili i posle dobili bliznakinje. Pomogao sam da se rodi 7.000 do 8.000 beba“, priča Dragan.

On je kazao da je počeo da pomaže ljudima kada je imao 30 godina i to ne svojom voljom, već mu je to naredba od Boga.

„To je bila naredba, nekakvo primoravanje kome sam se opirao. Dolazilo je „od spolja“, a bilo je deo mene. Počeo sam da isceljujem ljude kada je meni odgovaralo i nisam voleo da se za moje moći čuje. Stavio sam svoju volju ispred Božije i zato sam bio kažnjen nepoznatom bolešću zbog koje nisam mogao da se krećem. Koža mi je sa tela otpadala. Čekao sam smrt, a onda mi se u snu ukazao sveti Vasilije i rekao da će mi Gospod uzeti jedno dete ukoliko i dalje budem odbijao da isceljujem ljude po volji Božijoj. Svetac je nestao u magli, a ja posle toga nisam imao dilemu. Odlučio sam da činim ono što se od mene traži. Nedugo zatim, na mom telu nije bilo ni traga od bolesti“, objašnjava Dragan.

Dok je bio mlađi, dodao je, da je započeo da prima ljude od šest sati ujutru, a završavao u ponoć… Sada počinje da prima ljude od 10 sati prepodne i radi do popodne, sve dok imam zakazane.

Uveče od osam do devet sati ljudi mogu da ga pozovu i zakazuje im za naredni dan, pod uslovom da nije praznik, jer ne radi „na crveno slovo“.

Svima koji dođu, pomaže bioenergijom, ali im, kaže šalje snagu i moli Boga za njihovo ozdravljenje.

„Bog me je obdario i time da nikad ne osetim umor. Mogu da radim ceo dan sa ljudima i da nisam umoran, a mogu i da povežem dva dana i dve noći bez sna. U četkari „Pobeda“ u Svrljigu stekao sam penziju. Tamo sam radio i kao čistač i kao majstor i kao portir. Odradim smenu, dođem kući, a ljudi me čekaju da im pomognem. Ne sednem ni minut, odmah krenem da ih primam. Uz sve to sa suprugom i sinom obrađujemo 15 hektara zemlje, čuvamo stoku“, istakao je Dragan.

Naglasio je da je od Boga dobio na dar i nešto više od bioenergije.

„Mogu da podignem ruku i da rasteram gradonosni oblak. Kada sam ja u Izvoru, grad ovde nikada ne pada! Mogu i da zalepim na čelo šta hoću – karton, flašu, tanjir, nož, viljušku… Na jednom veselju pitao sam konobara da li mogu da uzmem kašike, viljuške i noževe, a da ih ne stavljam u džep niti u rukama da nosim. Nije mi poverovao, a ja sam nalepio na čelo šest viljušaka i šest noževa. Pitao sam ga onda da li da ih nosim ili da ih ostavim“, smejući se prepričava Dragan.

Osim toga, dodao je, mnogo toga može da vidi i predvidi, pa je tako 3. avgusta 2019. godine rekao da Belmužijada u Svrljigu neće biti održana 2020. godine i tako je i bilo – te godine bila je epidemija korona virusa i nije bilo nikakvih zabavnih manifestacija.

Bog je, kako je istakao, tako uredio da svima drugima može da pomogne više nego svojima i sebi.

Zbog udesa koji je preživeo pre dve godine vozeći se u kolima kojima je otpao jedan točak tokom vožnje hoda uz pomoć štake, ali i pored toga radi sve poslove u svo  m seoskom domaćinstvu.