Najnoviji zakon koji uređuje legalizaciju propisuje da su prijave za legalizaciju mogle da se podnesu do 5. februara 2026.Po tom istom zakonu, zainteresovana lica mogu u naknadnom roku od 30 dana da podnesu prigovor na podnete prijave.

Iako je Ministarstvo produžilo rok za podnošenje prijava za tri dana, to ne znači da je srazmerno produžen i rok za podnošenje prigovora. Dakle, prigovor na konkretnu prijavu za legalizaciju građani mogu da podnesu najkasnije 7. marta 2026. Zakon propisuje da se prigovor može podneti isključivo na digitalnom obrascu, koji propisuje Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, piše Forbes.

Međutim, da bi zainteresovano lice zaštitilo svoja prava povređena konkretnom legalizacijom, prvo mora da proveri da li je u odnosu na konkretnu lokaciju neko podneo prijavu za legalizaciju i šta se tom prijavom traži. Zainteresovani građani se pitaju: Gde i kako mogu da provere da li je podneta prijava za legalizaciju kojom se ugrožavaju njihova prava? Gde i kako mogu da podnesu prigovor na takvu prijavu?

Građani koji su podnosili prijave za legalizaciju takođe imaju interes da provere šta se dešava sa njihovim prijavama. Ta provera najteže pada onima koji nisu vični elektronskim procedurama. To su isti građani koji su prijave podnosili preko opštinskih službi i filijala Pošte Srbije. Podnosioci prijava se pitaju: Gde i kako mogu da provere šta se dešava sa predmetima po njihovim prijavama?

Sajt „Svoj na svome“ je netransparentan i nefunkcionalan

Funkcionalnosti sajta „SVOJ NA SVOME“ nisu razvijene u skladu sa potrebama građana u ovoj kompleksnoj proceduri. Nakon isteka roka za podnošenje prijava taj sajt nije unapređivan. Na njemu su ostala stara uputstva za podnošenje prijava i stari odgovori na pitanja: „Kako do upisa“ i „Troškovi upisa“. Agencija nije objavila nijedno uputstvo građanima kako da ospore legalizaciju koja ugrožava njihova prava.

Zainteresovana lica na naslovnoj stranici sajta ne mogu naći link na spisak prijava koje su do sada podnete. Iako je to bila dužna da učini, Agencija im nije omogućila da pretražuju podnete prijave po konkretnim adresama, sa neophodnim setom podataka. Na naslovnoj stranici nema ni direktnog linka za podnošenje prigovora. Kako onda građani mogu da podnesu prigovor na konkretnu prijavu? Napominjem da rok za podnošenje prigovora ističe za 11 dana!

Takođe, podnosioci prijava za legalizaciju na naslovnoj stranici nemaju direktan link ka stranici na kojoj bi mogli da prate postupanje u svom predmetu. Gde i kako građani mogu da provere u kojoj je fazi rešavanje po njihovoj prijavi?

Na naslovnoj stranici sajta „SVOJ NA SVOME“ postoji link na „Kontakt centar“. Na toj stranici se nalaze stari odgovori na neka pravna pitanja, ali i kontakt telefon 0117773899 i mail adresa: pitajtesvojnasvome@appurs.gov.rs. Ako okrenete telefon, nećete dobiti operatera, koji bi vam objasnio kako da podnesete prigovor ili dao odgovor na neko drugo tehničko pitanje. Tu možete da preslušate iste one odgovore na pitanja koje ste već pročitali na sajtu. Ako pak pošaljete mejl sa pitanjem kako da proverite da li su podnete prijave za konkretnu adresu ili kako da podnesete prigovor, dobićete automatski odgovor: „Neisporučiv mail – Korisnik kome želite da pošaljete email je ispunio dozvoljenu kvotu za mail box“.

Kako ipak možete da proverite da li su za konkretnu parcelu podnete prijave za legalizaciju?

Nemojte ulaziti direktno na početnu stranicu sajta „SVOJ NA SVOME“, već sa Gugl pretraživača uđite na link: „Prijava fizičkog lica“, koja je obrisana sa početne stranice sajta. Na tom linku treba da ukucate svoj matični broj i broj lične karte, te da zatražite da vam dostave verifikacioni kod na mobilni. Nakon unošenja verifikacionog koda treba da uđete na polje „Info tabla“. Tu ćete izabrati željenu opštinu. Pritiskom na desno plavo polje unesite broj parcele. Tada ćete moći da vidite da li je u odnosu na unetu parcelu podneta prijavu za legalizaciju. Videćete sledeće podatke: broj prijave, ime i prezime lica koje je podnelo prijavu i površinu objekta koji želi da legalizuje.

Izgleda da sajt ipak ne daje opciju podnošenja prigovora

Kada pored podataka o podnetoj prijavi budete pritisnuli polje: „Podnesi prigovor“, dobićete objašnjenje da podnosite prigovor na zoning plan, a ne na samu prijavu. U obavezi ste da uz taj prigovor nakačite neki dokument. To znači da Agencija još nije omogućila građanima da podnose prigovore na podnete prijave, iako na to imaju pravo po članu 10. stav 2. tačka 2. Zakona. Da ponovim, rok za prigovor ističe za 11 dana!

Ostavljam mogućnost da je na sajtu „Svoj na svome“ ipak omogućeno podnošenje prigovora na prijave za legalizaciju, ali takav link nisam pronašao. Ako ja nisam, možda će to uspeti naši građani-penzioneri, vični digitalnim tehnologijama.

Kako prevazići problem sa podnošenjem prigovora

Smatram da su dva načina da podnesete prigovor na prijavu kojom se narušava vaše pravo: 1) Prvi je da iskoristite link na prigovor na zoning plan, te da na njega nakačite dokument u kome prigovarate na podnetu prijavu i navedete razlog prigovora; 2) Drugi način je da preporučenom pošiljkom uputite Agenciji prigovor na konkretnu prijavu.

Agencija bi morala da razmotri takav prigovor i da podnosioca uputi na parnicu, ako je prigovor podnet od strane lica sa pravnim interesom (faktičkog vlasnika, suvlasnika, vlasnika posebnih delova koji osporavaju pravo na legalizaciju objekta nastalog od zajedničkih prostorija i sl.). Ovo naročito iz razloga jer postoji velika opasnost da dokumenta podneta uz prijavu nisu validna ili da su falsifikovana. Podsećam da je Agencija dozvolila da joj se dostavljaju kopije isprava uz prijave, iako Zakon izričito propisuje da se uz prijave dostavljaju isprave, dakle originali dokumenta (validni elektronski dokumenti, a ne skenirane kopije). Upravo ovaj veliki propust Agencije otvara mogućnost brojnih zloupotreba.

Imajući u vidu da Agencija nije obezbedila dostupan digitalni obrazac za prigovor na prijavu, ne bi smela da takve prigovore tretira kao neuredne.

Ogroman je rizik da zainteresovana lica neće moći da se zaštite od zloupotreba u postupku legalizacije

Ministarstvo je 10. februara ove godine euforično najavilo da građani mogu očekivati prve upise svojine po prijavama za legalizaciju „u narednim danima“. Takva izjava budi zebnju da je Agenciji naloženo da ne čeka istek roka za prigovor.

Takođe, član 10. stav 6. Zakona je propisao da se potvrda o legalizaciji može doneti i pre 8. decembra prošle godine, tj. pre početka roka koji je propisan za podnošenje prijava za legalizaciju. Šta je predlagač zakona želeo da legalizuje pre svega ostalog, na to će nam odgovor možda dati istraživačko novinarstvo. Ono što je izvesno je da država nije ni nameravala da građanima dozvoli da pobijaju legalizaciju tih „prioritetnih“ objekata.

Članom 20. stav 2. Zakona je propisano i da „lica koja iz objektivnih razloga nisu podnela prijavu u propisanom roku, istu mogu podneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“ (24. oktobar 2026). Zakon nije propisao da li i kako zainteresovana lica na te zakasnele prijave mogu podneti prigovore i u kom roku! Ko hoće da proverava da li je neka prijava naknadno podneta u odnosu na njegovu parcelu, moraće stalno da pretražuje sajt „Svoj na svome“, ako to bude i dalje moguće.

Ministarstvo je takođe najavilo da će građani moći da raspolažu svim pravima na legalizovanim objektima, čim ti objekti po potvrdama budu upisani u katstar. Ministarstvo nije pojasnilo: Da li to znači da RGZ, prilikom upisa objekta i vlasnika u katastar, po osnovu legalizacije, neće upisivati zabeležbu iz člana 137g Zakona o državnom premeru i katastru? Reč je o zabeležbi koja se upisuje uz promenu koja se u katastar upisuje bez donošenja rešenja. Upravo kao u slučaju upisa po potvrdi o legalizaciji. Ta zabeležba omogućava zainteresovanom licu da RGZ-u podnese zahtev za preispitivanje upisa, u roku od jedne godine od dana upisa. Ako zahtev bude usvojen, pobijani upis bi se brisao, kao i svi naknadni upisi. Jasno je da bi takva zabaležba de facto sprečila raspolaganje nepokretnošću, a teško je da bi bilo koja banka dala kredit po osnovu obezbeđenja hipotekom na takvoj nepokretnostri.

Teško dokazivanje

Ako se građanima ukine i ovo poslednje pravo zaštite protiv zloupotreba u postupku legalizacije, preostaje im jedino da upise pobijaju posredno, kroz krivične postupke protiv podnosioca prijava i zaposlenih u Agenciji.

Skrećem pažnju da će se zloupotrebe i falsifikati naknadno teško dokazivati u krivičnim postupcima, koji bi se eventualno pokretali protiv podnosioca prijava. Ovo iz razloga jer je Agencija dozvolila: 1) podnošenje prijava bez autentifikacije podnosioca sa visokim stepenom pouzdanosti i; 2) dostavljanje skeniranih dokaza.Smatram da je upravo zbog navedenih propusta važno Agenciji podneti prigovor. U tom slučaju se pribavlja dodatni dokaz o odgovornosti Agencije, čime oštećeni građani povećavaju verovatnoću uspeha u isticanju odštetnog zahteva prema državi.

Posebno je pitanje obima mogućih zloupotreba u odnosu na nelegalne objekte u vlasništvu starih i nemoćnih lica, kao i preminulih lica bez naslednika. Kako će se kontrolisati verodostojnost dokumentacije dostavljene uz prijave, ako je reč o skeniranim kopijama? Isti je rizik i sa legalizacijom objekata na zemljištu takvih lica.

Skrećem pažnju na to da je suštinski problem i to što Zakon ne propisuje obavezu Agencije da RGZ-u uz potvrdu o legalizaciji dostavi i vlasničke dokumente (ugovore, rešenja, saglasnosti) na osnovu kojih je potvrda doneta. Takođe nije propisano da je RGZ dužan da te dokumente uz potvrdu unese u zbirku isprava, na osnovu kojih je izvršen upis.

Nameće se pitanje: Ako u zbirku isprava bude uneta isključivo potvrda o legalizaciji, kako će lica čija su prava ugrožena moći da provere pravi osnov za legalizaciju? Kako će se krivično goniti falsifikati i zloupotrebe?!

Šta je državi preostalo da učini ako želi da spreči preteći pravni haos u procesu legalizacije?

Sugerišem da Agencija:

1) Bez odlaganja uspostavi link za podnošenje prigovora na podnete prijave za legalizaciju;

2) Zastane sa donošenjem potvrda do isteka roka za prigovor;

3) Potvrde donosi uz nalog službi katastra (RGZ-u) da uz upis objekta i vlasnika u katastar upiše i zabeležbu iz člana 137g Zakona o državnom premeru i katastru.

4) Uz potvrde službi katastra (RGZ-u) obavezno dostavlja i vlasničku dokumentaciju na osnovu koje je izdala potvrdu, a u cilju unošenja u zbirku isprava;

5) Obezbedi laku pretragu po parcelama i adresama prijava podnetih nakon 8. februara 2026, sa pozivom zainteresovanim licima da u dodatnom roku dostave prigovore u tim postupcima.

Pravna zaštita podnosioca prijava za legalizaciju

Podnosiocima prijava za legalizaciju Zakon nije omogućio efikasno pravno sredstvo u tim postupcima. Zakon izričito propisuje da se u postupku pred Agencijom ne može izjaviti žalba u upravnom postupku, niti pokrenuti upravni spor. Takođe je propisano da RGZ upis po potvrdi vrši bez donošenja rešenja. Prema tome, nezadovoljni podnosilac prijave za legalizaciju nema na raspolaganju nikakvo pravno sredstvo (prigovor, žalba, tužba), osim mogućnosti da tuži državu za naknadu štete, koju mu u postupku legalizacije pričine Agencija i/ili RGZ, kao državni organi. Zbog toga je ovaj zakon duboko neustavan.

Naravno, pitanje je da li bi upravni sudovi primenjivali taj zakon ili bi zauzeli stanovište da su nadležni da postupaju po tužbama stranaka, čija su prava povređena postupanjem, odnosno nepostupanjem Agencije i RGZ-a.

Šta nam preostaje

Preostaje nam da se nadamo će Agencija uvidom u dostupne baze relevantnih podataka proveravati ko su faktički vlasnici objekata koje legalizuje (ko plaća porez, ko je prijavljen na tim adresama i sl.). Poželjno bi bilo da se najavljena upotreba veštačke inteligencije u rešavanju ovih krupnih imovinskih problema naših građana ograniči upravo na uparivanje ovakvih podataka. Takođe se nadamo i da će Agencija prihvatiti gore navedene sugestije.

Napominjem da je samo ministarstvo izašlo sa podatkom da je podneto više od dva miliona prijava za legalizaciju. Kada bi samo svaka petstota prijava sadržala neku zloupotrebu ili fasifikat, to bi bio uvod u 5.000 komplikovanih sporova. Ako bi to bio slučaj sa svakom stotom, to bi bilo 25.000 sporova, koji bi u potpunosti paralisali rad srpskih sudova i tužilaštava. Velika je verovatnoća da bi ogroman broj tih slučajeva rezultirao odštetnim zahtevima prema Republici Srbiji, koja je po zakonu odgovorna za štetu koju građanima u svom radu prouzrokuju Agencija i/ili RGZ.

Na kraju preostaje nam da se nadamo da će vladajuća politička garnitura ovaj rizik na strani Republike Srbije doživeti kao sopstveni rizik. Nadam se da će svojim nameštenicima naložiti da se potrude da postupke nadalje sprovode tako da tih sporova i odšetnih zahteva u budućnosti bude što manje. Jasno je da ima interes da legalizaciju koristi i u marketinške svrhe, ali bi trebalo imati u vidu da joj se njeni loši efekti mogu vratiti kao bumerang još tokom ove izborne godine.