Privredni sud u Kragujevcu prvostepeno je osudio Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, njenog bivšeg v.d. direktora Marka Vukovića i sadašnjeg v.d. direktora Sašu Spasića zbog toga što deo rudnika Soko u kome se desila nesreća 2022. tada nije imao odobrenje za izvođenje rudarskih radova i izgradnju rudarskih objekata, piše CINS.

Privredni sud u Kragujevcu izrekao je JP Resavici kaznu od dva miliona dinara, a odgovornim licima Marku Vukoviću i Saši Spasiću kazne od po 120.000 dinara.

Ipak, ova odluka još uvek nije konačna.

Iz Privrednog suda u Kragujevcu su za CINS potvrdili da je izjavljena žalba u tom predmetu, zbog čega se on sada nalazi pred Privrednim apelacionim sudom u Beogradu koji će doneti konačnu presudu.

Suđenje je počelo u avgustu 2023. i trajalo je oko dve i po godine.

Postupak je pokrenulo Osnovno javno tužilaštvo u Nišu nakon nesreće u rudniku Soko 2022. kada je poginulo osmoro rudara, a 20 njih povređeno. Slučaj je kasnije prešao u nadležnost Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu.

Preduzeće Resavica i direktori su se sumnjičili da je deo rudnika Soko, u kojem se dogodila nesreća radio bez odobrenja Ministarstva rudarstva i energetike.

Da rudnik radi bez odobrenja otkriveno je nakon nesreće, u vanrednoj kontroli rudnika koju je sprovela inspektorka Zorica Vukadinović da bi otkrila kako je do nesreće došlo. Ona je podnela prijavu za privredni prestup po kojoj je i pokrenut ovaj postupak, o čemu je CINS ranije pisao.

Oslobođena firma koja je vršila tehničku kontrolu rudnika Soko

Rudarska inspektorka je nakon nesreće podnela još jednu prijavu za privredni prestup protiv firme Terragold & Co i njenog direktora Dragana Miloševića. Ova firma je, prema tvrdnjama inspekcije, vršila tehničku kontrolu projekta po kojem je radio Soko i odobrila ga iako ovaj rudnik nije imao svu potrebnu dokumentaciju.

Oni su u maju 2024. prvostepeno oslobođeni odgovornosti, pokazuje presuda Privrednog suda u Beogradu u koju je CINS imao uvid, što je kasnije potvrdio i Privredni apelacioni sud.

Oba suda saglasila su se da je firma sporni izveštaj sačinila u januaru 2021, dok je obaveza tehničke kontrole da proverava dozvole uvedena tek tri i po meseca kasnije – izmenama Zakona o rudarstvu u aprilu te godine.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, koje je vodilo ovaj postupak, pokušalo je da ospori ovu odluku žalbom u junu 2024, navodeći da su okrivljeni morali da pokažu „veću pažnju“ jer je reč o rudniku gde su mogli biti, a na kraju i jesu bili ugroženi životi.

„Ponovo ističemo da nepostojanje izričite obaveze nije zabranilo okrivljenima da izvrše sve provere pre obavljenog posla, jer da su isto to uradili do navedenog događaja ne bi ni došlo”, stoji u obrazloženju žalbe Prvog osnovnog javnog tužilaštva.

Odbrana je na ove navode odgovorila da tužilaštvo pokušava da pronađe „bilo koji (pa i imaginarni) osnov odgovornosti“ i moralnu obavezu tamo gde zakonske nema.

U konačnoj odluci Privredni apelacioni sud odbio je žalbu tužilaštva u junu 2025. i potvrdio da su firma Terragold & Co i njen direktor Dragan Milošević mogli da primene samo propise koji su važili u tom trenutku.

Apelacija je potvrdila da je proveravanje dozvola u tom periodu bilo isključiva dužnost rudarskog inspektora, a ne privatne firme, čime je ovaj slučaj završen.