Redovni dermoskopski pregledi imaju važnu ulogu u ranom otkrivanju malignih promena na koži. Jednom godišnje preporučuju se svim odraslim osobama, a posebno osobama sa svetlom kožom, velikim brojem mladeža, porodičnom istorijom melanoma ili drugim faktorima rizika.

Svaka nova promena na koži, kao i promena već postojećeg mladeža, zahteva pregled dermatologa bez odlaganja.

Kako izgleda dermatološki pregled mladeža

Pregled počinje razgovorom sa pacijentom o promenama koje je primetio, porodičnoj istoriji i navikama izlaganja suncu. Nakon toga sledi pregled cele kože – najpre golim okom, a zatim dermoskopom.

Pregled obuhvata kompletnu kožu, uključujući poglavinu, nokte i genitalnu regiju.

Šta je dermoskopija

Dermoskopija je danas standard u pregledu mladeža. Dermoskop omogućava dermatologu detaljan uvid u pigmentne i vaskularne strukture kože, što povećava tačnost dijagnostike.

Na osnovu dermoskopskog pregleda dermatolog procenjuje da li je promena bezazlena, da li je potrebno praćenje ili uklanjanje.

Pregled je bezbolan i bezbedan. U proseku traje između 15 i 20 minuta, u zavisnosti od broja mladeža i promena koje treba pregledati.

Kada treba odmah otići kod dermatologa

Na pregled treba otići bez odlaganja ako mladež brzo raste, menja oblik, boju, ivice ili se razlikuje od ostalih promena na telu.

Razlikovanje bezazlenog mladeža od potencijalno opasne promene često nije moguće samo pregledom golim okom. Zato je dermoskopski pregled važan, jer dermatolog može da prepozna rane znake melanoma i drugih tumora kože.

U proceni promena može pomoći i ABCDE pravilo:

A – asimetrija: jedna polovina mladeža nije ista kao druga.

B – ivice: ivice su nepravilne, nazubljene ili nejasne.

C – boja: u istoj promeni postoji više nijansi braon, crne, crvene ili bele boje.

D – prečnik: promena je veća od 6 mm ili raste, mada sumnjive promene mogu biti i znatno manje.

E – evolucija: svaka promena veličine, oblika, boje, kao i pojava krvarenja.

Koliko sunčanje i solarijum povećavaju rizik

Sunčanje bez adekvatne zaštite i korišćenje solarijuma značajno povećavaju rizik od melanoma i drugih tumora kože.

Posebno je opasno korišćenje solarijuma pre 35. godine života, jer tada rizik od melanoma raste i do 75 odsto. UV zračenje oštećuje DNK ćelija kože i vremenom može dovesti do malignih promena.

Ko ima veći rizik

Svetliji fototip kože jedan je od glavnih faktora rizika za melanom. Osobe koje lako izgore na suncu, a teško tamne, treba redovno da kontrolišu mladeže i pažljivo se štite od UV zračenja.

Veći rizik imaju i osobe sa velikim brojem mladeža, porodičnom ili ličnom istorijom melanoma, kao i osobe koje su ranije lečile tumore kože.

Koliko često treba raditi pregled kože

Kod osoba koje nemaju povećan rizik, dermoskopski pregled kože preporučuje se jednom godišnje.

Osobe sa povećanim rizikom trebalo bi da dolaze na kontrole na svakih šest meseci ili po preporuci dermatologa.

Da li svaki sumnjiv mladež treba ukloniti

Ne uklanja se svaki mladež preventivno. Kada dermatolog primeti sumnjive karakteristike, procenjuje da li je potrebno praćenje ili hirurško uklanjanje promene uz patohistološku analizu.

Pregled mladeža kod dece i mladih

Pregledi se savetuju i deci i adolescentima. Melanom je redak u dečjem uzrastu, ali roditelji treba da obrate pažnju na promene koje rastu, menjaju boju ili izgledaju drugačije od ostalih mladeža.

Praćenje promena na koži važno je od ranog uzrasta.

Najčešće greške u zaštiti kože

Jedna od najčešćih grešaka je korišćenje SPF zaštite samo tokom leta ili na plaži. UV zračenje deluje tokom cele godine, čak i kada je oblačno vreme i zimi, pa je zaštita važna svakodnevno.

Spec. dr med. Tamara Jelikić