Nikola Momčilović (1994) velika je književna nada, ne samo Vlasotinca, već i mnogo šire. Iza sebe ima zbirku horor priča „Običan dan” i zbirku pesama „Posle ponoći”. Predsednik je Književnog kluba „Rosulja” i jedan od najaktivnijih kulturnih pregalaca na jugu Srbije. U ranoj mladosti imao je rok bend, a od prošle godine glumi u predstavi „Bliži nebu” KUD-a „Siniša Janić”. Diplomirao je na Fakultetu bezbednosti u Beogradu, a u slobodno vreme bavi se planinarenjem.

Kreativnost je kao voda – uvek pronađe svoj skriveni put. Iz biografije Nikole Momčilovića jasno se vidi da se od najranijih dana ogledao u različitim vrstama umetnosti. Njegova prva velika ljubav bila je muzika, a to rano interesovanje i nesumnjivi talenat stekao je i razvio u okrilju porodice.

„Muzika je moja prva ljubav. Moj otac je muzičar, gitarista, pa je imao uticaj na brata i mene. Odrasli smo uz rok muziku. Imali smo razne koncerte, tada su još bile VHS kasete. Kao klinac, posebno sam voleo koncert Deep Purple-a u Kaliforniji 1974. godine. Kasnije su, pored domaćih bendova, došli David Bowie, Uriah Heep, Nazareth, Pink Floyd, The Rolling Stones, a pod uticajem burazera Depeche Mode, Radiohead, Placebo, Nirvana, Neil Young, Korn itd. Brat je, takođe, gitarista, a ja sviram bas”, seća se odrastanja.

Većina ljudi koji se bave pisanjem najčešće počinje poezijom, ali na Nikolinom primeru to nije bio slučaj.

Njegovo književno putovanje krenulo je obrnuto – od proze ka poeziji.

„Moj susret sa pisanjem bio je kroz prozu, i to kroz horor na engleskom jeziku. Naime, trebalo je za jedno takmičenje napisati priču radi provere pravopisa i gramatike engleskog. Međutim, mene je mašta povukla i nastala je priča. Kasnije sam je napisao na srpskom i od tada sam u ovom svetu”, izjavio je Momčilović.

Horor je izuzetno popularan među publikom, ali u Srbiji nema mnogo autora koji stvaraju u ovom žanru. Nikolina odluka da zakorači u svet horor književnosti svedoči o njegovoj autorskoj hrabrosti da istraži mračne motive.

„Kao klinac sam se plašio svega i svačega, pa čak i leptira. Imao sam bujnu maštu. Imam je i sad, a održavam je stipovima i knjigama. Dešava mi se da se zasitim horora, pa onda bežim u svetu satire i drama za pozorište (još uvek izučavam tu formu). Forma proze i drame se razlikuju, pa mi ta promena prija kao autoru. Generalno, kultura u Srbiji je na repsiratoru. Međutim, horor pokazuje znake života zahvaljujući Slaughter Festu, festivalu horor filma i hevi metal muzike, ali i projektima „Crnoslavlje” i „Meon” , kao i portalu Art-Anima. Okupljaju autore i ljubitelje žanra, promovišu domaću žanrovsku književnost i daju joj prostor za razvoj”, objasnio je sagovornik.

Književni klub „Rosulja“ uspešno postoji već 34 godine, a poslednjih godina na njegovom čelu nalazi se Nikola.

„Klub je osnovan 1992. godine. Na čelu kluba bili su gospdin profesor Luka Krstić i gospodin advokat Zoran Davinić. Opština Vlasotince i klub su ugostili velikane srpske književnosti, popust Dobricu Erića, Miru Alečković, Desanku Maksimović, Nikolu Drenovca itd. Do sada, Književni klub je izdao tri zbornika „Rosuljci” , „Stihovi ljubavi, vere i nade” i pošto je rukovodio konkursom za najbolju pesmu o vinu i grožđu, posle pet godina izdat je zbornik „Vinski bal”. O radu i uspehu kluba govori i tesna saradnja na nivou okruga, ali i regiona. Organizovana su okupljanja dva puta nedeljno, a svaki prvi petak u mesecu, tradicionalno je organizovano druženje pod nazivom Dođi mi na kafu”, govori Momčilović.

Kao predsednik Književnog klubu „Rosulja”, Nikola Momčilović je uspeo da obnovi rad ovog udruženja.

Pod njegovim vođstvom, klub je postao ključno mesto okupljanja talentovanih ljudi i pokretač brojnih kulturnih aktivnosti na jugu Srbije.

„U okviru rada kluba, organizovali smo promocije knjiga domaćih auotra i naših članova, kao i pružali podršku književnom stvaralaštvu i lokalnim autorima. Četiri puta godišnje organizujemo tematske književne večeri sa našim prijateljima i učenicima vlasotinačkih škola. Takođe, učestvovali smo na raznim manifestacijama u Vlasotincu i okolini. Obnovili smo stara poznanstva, ali uspostavili smo i nove kontakte sa ljudima i institucijama iz sveta kulture. U planu je novi zbornik. Trenutno dogovaramo njegov koncept, a nadamo se da ćemo u narednom periodu objaviti poziv za radove. Takođe, pored tematskih književnih večeri, u planu su žanrovske književne večeri i književni maraton”, objasnio je aktivnosti KK„Rosulja” .

Nikola je i deo glumačke ekipe koja je uspešno realizovala predstavu „Bliži nebu”, u produkciji Kulturno-umetničkog društva „Siniša Janić”.

„Književni klub „Rosulja” i KUD „Siniša Janić” su, zapravo, jedna porodica. Tokom studiranja veliki deo vremena provodio sam u pozorištima. Radio sam i na studentskom filmu, ali teatar mi je bio bliži. Rad sa gospodinom Predragom Smiljkovićem doneo mi je novo iskustvo, a nadam se da će, zahvaljujući njegovoj inicijativi, Vlasotince dobiti teatar nazvan po Siniši i Ljiljani Pavić”, kaže o svojim glumačkim aktivnostima.

Kada je reč o narednom periodu, Nikola Momčilović planira novitete na svim poljima svog stvaralaštva.

Publika od njega može očekivati nove korake i ostvarenja u muzici, književnosti, ali i na pozorišnim daskama.

„Završio sam novu knjigu, zbirku kratke proze „Dnevnik košmara”, nadam se da će njena promocija biti na jesen. Na polju muzike, pripremam materijal, ali ne žurim sa realizacijom. Što se glume tiče, nadam se da će biti prilike za neki novi projekat”, poručio je na kraju.