Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) upozorio je da u Nacrtu Generalnog urbanističkog plana Grada Niša, prostor između magistralnog puta Niš–Leskovac i sela Donje Međurovo, sve do sela Bubanj, označen kao „izgrađena zona“, te da takav potez izaziva zabrinutost stručnjaka i udruženja za zaštitu prirode. U saopštenju se navodi da to predstavlja ozbiljnu pretnju jednom od najvrednijih staništa ptica u kontinentalnom delu Balkana u ime nekontrolisane urbanizacije.

„Na ovom lokalitetu, u atarima sela Donje Međurovo, Bubanj i Pasi Poljana, tokom istraživanja ornitofaune  zabeleženo je više od 120 vrsta ptica. Čak 37 vrsta iz Crvene knjige ptica Srbije prisutno je na ovom prostoru. Posebno značajan nalaz bio je stepski vivak (Vanellus gregarius) – globalno ugrožena vrsta, prvi put zabeležena u Srbiji upravo ovde“, kaže Slobodan Marković, ornitolog DZPPS-a iz Niša.

Radi se o vlažnim livadama koje predstavljaju ključnu stanicu za ptice tokom prolećnih i jesenjih migracija, ali i tokom zimovanja. Ovo stanište je ostatak nekadašnjih velikih vodoplavnih područja na ušću Nišave u Južnu Moravu, što mu daje dodatnu vrednost.

Ornitološka istraživanja traju već pet godina, a do kraja 2026. godine u okviru međunarodnog PROZHUM projekta biće podnet zvaničan zahtev za nacionalnu zaštitu lokaliteta Ministarstvu zaštite životne sredine i nadležnom Zavodu za zaštitu prirode Srbije. Pored ekološkog značaja, prostor ima i ogroman potencijal za razvoj eko-turizma i birdwatchinga, što bi Nišu donelo novu turističku ponudu u samom gradu.

Slični primeri iz Španije, Grčke i Crne Gore pokazuju da ovakvi lokaliteti mogu postati pokretač razvoja lokalne zajednice, privući posetioce iz zemlje i inostranstva i doneti ekonomsku dobit uz očuvanje prirode.

U GUP-u je već planirana biciklistička staza kroz ovaj prostor, što dodatno otvara mogućnost da se lokalitet razvija u pravcu održivog turizma, uz očuvanje prirodnih vrednosti.

Zato se predlaže da se u GUP unese:

• uklanjanje klasifikacije „izgrađena zona“ za ovaj lokalitet,
• zabrana gradnje i infrastrukturnih zahvata koji bi ugrozili staništa ptica,
• predlaganje površine za zaštićeno prirodno područje,
• razvoj eko-turizma i uključivanje u koncept „zelenog prstena“ oko Niša.

Ove mere nisu samo pitanje zaštite prirode, već i pitanje budućnosti grada. Niš ima priliku da postane primer kako se urbani razvoj može usmeriti u skladu sa prirodnim potencijalima i da pokaže da je moguće graditi grad koji poštuje svoje prirodne vrednosti. Ako se ovaj prostor izgubi u urbanizaciji, izgubiće se jedan od najvrednijih ekoloških resursa u regionu. Zato ostaje kao otvoreno pitanje: da li je Niš spreman da napravi korak ka urbanom zaštićenom području i da svoju budućnost gradi na održivim osnovama ili će dozvoliti da kratkoročni interesi ugroze ono što je neprocenjivo vredno?